BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
METHOD:PUBLISH
CALSCALE:GREGORIAN
PRODID:-//WordPress - MECv7.4.0//EN
X-ORIGINAL-URL:https://kalendar.novisad2022.rs/
X-WR-CALNAME:Kalendar
X-WR-CALDESC:ns2022 - kalendari
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
X-MS-OLK-FORCEINSPECTOROPEN:TRUE
BEGIN:VEVENT
CLASS:PUBLIC
UID:MEC-bfaadb09eb2d1eb21b7b5f1eac3ea902@kalendar.novisad2022.rs
DTSTART:20220901T170000Z
DTEND:20220901T181000Z
DTSTAMP:20220805T074000Z
RDATE;VALUE=PERIOD:20220901T170000Z/20220901T181000Z,20220903T170000Z/20220903T181000Z
CREATED:20220805
LAST-MODIFIED:20220903
PRIORITY:5
SEQUENCE:2
TRANSP:OPAQUE
SUMMARY:Насупрот ветру – одговор на слет
DESCRIPTION:Извођење плесне представе „Насупрот ветру – одговор на слет” у суботу 3. септембра заказано је у 2 термина, од 19 чаосва и од 21 час.\nКореографска представа „Насупрот ветру – одговор на слет” биће играна од 1. до 3. септембра од 19 часова у Дистрикту, као део отварања ( https://kalendar.novisad2022.rs/sr-cir/events/otvaranje-kaleidoskop-kulture-cir/ ) програмског лука Калеидоскоп културе ( https://kaleidoskopkulture.com/sr/kaleidoskop-kalendar/ ).\nПоследњи слетови изведени су од 1986. до 1988. године. Очигледно, након тога нико више није знао како да плешемо заједно као многи, заједништво је ушло у кризу, а међусобна деструкција је постала веома популарна. Последње 33 године, слет, као славље заједништва био је мртав.\nСада, када је Нови Сад културна престоница Европе, желимо да покушамо поново.\nАли немојте нас погрешно схватити:\nЖелимо да покушамо поново, не зато што сада знамо како да плешемо заједно, већ зато што би нам један нови слет можда могао помоћи да то откријемо.\nОвај „одговор на слет” је покушај да поново пронађемо заједништво, али и покушај једног другачијег заједништва, једног другачијег слета.\nКако да плешемо заједно / кад нисмо један / него многи?\nКако да плешемо заједно / ако је толико нас још увек збуњено?\nКако да плешемо заједно / ако се плашимо / једни других?\nКако да плешемо заједно / ако немамо емпатије?\nКако да плешемо заједно / ако смо окружени насиљем?\nКако да плешемо заједно / ако не можемо да опростимо себи и другима?\nКако да плешемо заједно / ако не мислимо исто?\nКако да плешемо заједно / ако старији не чују млађе?\nКако да плешемо заједно / ако нека мишљења олако одбацујемо?\nКако да плешемо заједно / ако се неки од нас / не виде?\nКако да плешемо заједно / ако не знамо своја права?\nКако да плешемо заједно / ако се неки од нас / не чују ?\nКако да плешемо заједно / ако смо окружени лажима?\nКако да плешемо заједно / ако се не разумемо?\nКако да плешемо заједно/ ако су неки од нас овде / а неки други / изван граница?\nКако да плешемо заједно / ако су неки од нас мртви / а неки од нас живи?\nКако да плешемо заједно / ако не верујемо/ у исто?\nКако да плешемо заједно/ ако је већина нас/ бескрајно тужна?\nКако да плешемо заједно / ако неки од нас / полако губе разум?\nКако да плешемо заједно / ако губимо душу?\nКако да плешемо заједно / ако смо укалупљени / и не можемо да изађемо из калупа?\nКако да плешемо заједно / ако одбијамо да радимо оно што нам је речено?\nКако да плешемо заједно/ ако наши поступци уништавају ову планету?\nКако да плешемо заједно/ ако сви желимо да будемо слободни?\nКако да плешемо заједно / ако не слушамо исту музику?\nКако да плешемо заједно/ ако је свако од нас непоновљив?\nКако да плешемо заједно/ ако се делимо на / младо – старо / мушко – женско/ пријатеље – непријатеље/ публику – глумце?\nКако да плешемо заједно / ако је ово само још једна представа?\nКако да плешемо заједно / ако она ништа не промени?\n– из представе „Насупрот ветру”\n„Насупрот ветру – одговор на слет”\n„Насупрот ветру” је партиципативна омладинска представа која критички преиспитује форму слета. Слет је подразумевао јавни догађај на отвореном који комбинује гимнастику, плес, музику и друге уметничке елементе, и у којем велики број младих извођача учествује у представи која наглашава групну динамику. Слет се може разумети као специфично и контроверзно европско и балканско културно наслеђе повезано са тоталитарним режимима. Слет је део југословениског културног наслеђа и био је заступљен у Краљевини и СФР Југославији. Намера овог пројекта је да истражи и критички преиспита историјске наративе и створи нове интерпретације и форме слета.\nЗато представа „Насупрот ветру” није слет, него „одговор на слет” – представа чије је креирање трајало шест месеци са укупно 580 младих Новосађана и Новосађанки, четири редитељке и четири кореографа, а финално извођење презентоваће 110 младих извођача уз подршку дела глумачког ансамбла Позоришта младих.\nМлади су активно учествовали у креирању представе и наслова „Насупрот ветру” кроз процес креативних радионица са уметницама.\n\nПитања која смо постављали током процеса и која ћемо предати публици су: шта је то заједништво данас, како се до њега долази, кога желимо да следимо, за чим тугујемо, чему се надамо, како доносимо одлуке, шта желимо, а шта не, знамо ли чему тежимо, шта бисмо и зашто мењали у прошлости, како бисмо креирали заједничку будућност, шта је политика за нас, да ли смо део или смо изопштени, шта нас диже кад паднемо.\nНаизглед једноставан задатак да се досегне и спозна шта је „слет савременог доба” захтевало је шест месеци рада са акцентом на разоткривање потреба данашње омладине и њихово виђење заједништа у будућности што је дало посебну вредност и неочекивани заокрет који уједно чини и квалитет ове јединствене представе. Неочекиваност се огледа у резултату вишемесечног посвећеног слушања младих људи данашњице и обликовању њихове потребе да се изрази рањивост, а не само савршеност и не само строга форма, а нарочито не послушност што може да наслућује о једној здравој будућности коју они сами креирају.\nПредстава је подељена на четири дела. За сваки део ангажован је посебан уметнички тим састављен од редитеља, кореографа и музичара из Холандије, Немачке, Аустрије, и Србије са гостујућим музичким саставом из Африке. Овим плуралним приступом смо желели да створимо интернационални и интеркултурални дијалог у оквиру самог дела.\n\nРежија\nSibylle Peters (Немачка) Каролина Спаић (Холандија), Маја Гргић (Србија)\nКореографија\nSylvi Kretzschmar (Аустрија), Наима Барака (Холандија), Денеш Дебреи и Хени Варга (Србија-Мађарска)\nСпецијани гост певачица и плесачица из Африке (Обала Слоноваче)\nDobet Gnahoré\nБенд\nColin Laroche, Louis Haessler, Ludovic N´Holle\nАуторска музика\nЛазар Новков, Sylvi Kretzschmar, Dobet Gnahore\nКостим, сцена, реквизита\nMattias Anton (Немачка), Monali Meher (Холандија)\nСтручна подршка\nГордана Орешчанин, Соња Лештар, Дуња Хузјан, Гвидо ван Хенгел\nГлумачки ансамбл\nДарко Радојевић, Иван Ђурић, Кристина Савков, Марија Радованов, Неда Даниловић, Саша Стојковић, Славица Вучетић, Дејан Шарковић\nИзвршна продукција\nМарко Бумбић, Ана Стојановић\nКординатор пројекта\nБојан Милосављевић\nКратак опис и историја слета\n„Слет је именица словенског порекла која означава слетање јата птица и њихово окупљање на земљи. Пре него што је почела да означава социјалистичке масовне догађаје, примењивала се на сличну врсту митинга које је организовао Соколски покрет у 19. и почетком 20. века. Покрет је основан у Прагу 1862. године као покрет националног препорода који је имао за циљ да потпомогне ослобођење Чеха од Аустроугарске. Првобитно је у питању био националистички покрет, али се убрзо проширио на остала подручја Аустроугарског царства насељена словенским народима и постао транснационални (пансловенски) покрет еманципације и ослобођења.\nПоред Соколског покрета, праисторија слета обухвата и гимнастички покрет Турнферајн из 19. века, основан у Берлину 1811. године, да би достигао свој пуни замах око револуционарне 1848. године. Иако је покрет имао прилично бурну историју, могло би се рећи да су чланови Турнферајна били идеолошки блиски Соколском покрету због њихове националистичке матрице – оснивања клубова и фестивала посвећених гимнастици како би се олакшало уједињење Немаца, као и њихово физичко и морално оснаживање. Трећа линија у генези слета је идеолошки другачији покрет 19. века: покрет олимпијског препорода.\nПочетком 20. века, слет је добио још два, идеолошки супротстављена претходника: комунистичке скупове и параде Совјетског Савеза и сличне нацистичке догађаје у Немачкој.\nИдеолошке разлике које су раздвајале ове различите врсте слетова биле су велике (национализам, интернационализам, нацизам и комунизам), док њихове формалне сличности дефинишу слет као колективистичку и егалитарну представу сваке друштвене агенде која тражи монолитну друштвену подршку, јер почива на масовним кореографијама. Стога би било тешко артикулисати било какву естетичку идеологију слета која би била конкретнија од колективизма и егалитаризма. Сличности су биле следеће: идеја о физички и духовно култивисаном и снажном човеку као телесном носиоцу друштвених промена, идеје колективизма и егалитаризма, отелотворене у масовним, партиципативним наступима и свест о естетском аспекту идеологије, оличеној у јавним извођењима спорта, уметности и реторике специфичне друштвено-политичке агенде.\nПоступак којим су слетови генерисали значење била је алегорија. У том смислу, оно што је колективно тело изводило на стадиону могло би се протумачити као „масовни украс“, јер је изгледало као сажети израз народног искуства, његовог самопоимања и сопствене историје.\nСлетови су заиста били вежба друштвене еманципације, јер те догађаје нису изводили до савршенства обучени виртуози нити истакнути појединци, већ обични људи за обичне људе. То, међутим, није угрозило њихову идеолошку перформативност, него је заправо појачало циркуларност у основи њиховог идеолошког деловања. У супротности са идејом партиципације, али у складу са идејом младих, здравих и снажних тела, међу извођачима није било особа са инвалидитетом, или било које друге врсте „других” тела. Ова опаска проблематизовала је обичност „обичног човека“, на коју се ослањају бројне еманципаторске културно-уметничке и друштвене праксе, уводећи аргумент о претходном идеолошком третману саме обичности који долази из аутентичне и нерепрезентативне стварности.”\n– Друштвена кореографија: „Црни талас” у југословенском слету, Ана Вујановић\nПартнери Калеидоспкопа културе су Erste банка ( https://www.erstebank.rs/sr/Stanovnistvo ), IDEA ( https://www.idea.rs/ ), ДДОР осигурање ( https://www.ddor.rs/ ), А1 Србија ( https://a1.rs/ ) и Heineken Србија ( http://www.heinekensrbija.rs/ ).\n\n\nФото: Промо\n\n
URL:https://kalendar.novisad2022.rs/sr-cir/events/slet-alternativna-istorija-evrope-cir/
CATEGORIES:Калеидоскоп културе,Отварање,Представа
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://kalendar.novisad2022.rs/wp-content/uploads/2022/08/SLET-14-scaled.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR