Родно сведочење / Горан Деспотовски

Инсталација „Родно сведочење” (Gendered Witnessing) Горана Деспотовског, припада теми  Subscript (2021) и биће постављена у Креативном дистрикту од 1. до 4. септембра у току отварања програмског лука Калеидоскоп културе.

Изложба је на отвореном и биће доступна током целог дана а званично отварање и представљање је заказано за 20 часова, 1. септембра. 

Родно сведочење представља и указује на хорску групу од дванаест лутака (жена и мушкараца). Модел лутке сугерише симбол у препознавању без идентитета. Самим тим, лутка је сведена, нема идентитет ни лице, отварајући тако простор у коме свако може да се препозна или доживи на себи својствен начин. Свих дванаест лутака су репродуковане на исти начин, постављене су са минималним изменама које се огледају у позицији покрета врата, односно главе као јединог трага личног геста у односу на позицију и поље посматрања.

Овако конципирана група лутака, представља родну групу која симулира приказ женског хора. Реплициране женске фигуре у дугим хаљинама са плочама уместо главе које стреме ка висини, говоре о одређеној форми транса, али и ознаке важне за спознају. На плочама се налазе брисани трагови, флуидни простори и одрази записа који могу бити шифре, формуле, текстови, могуће животне рефлексије.

Звук овог хора настао је мултициплирањем женског гласа, без вибрата, који изводи тон А  на различитим висинама, и уз неколико додатих тонова, указује на узвишено постојање, али и немогућност било какве веће спознаје о томе. Реч је, наиме, о томе да тон А у првој октави представља камертон који својом фреквенцијом служи за што тачније одређивање односа тонова по висини и штимовање инструмената. Циљ је био створити „чист, неутралан” звук ослобођен емотивних асоцијација и семантичких референци и, коначно, дозволити публици да у њега упише сопствена значења.

Куриозитет звучног дела инсталације јесте да крајњи звучни резултат зависи од акустике простора, па је тако могуће чути и аликвоте, то јест тонове који нису део интегрисаног снимка, а који на лицу места стварају богат тембрални утисак. Рад тиме указује на контрадикторности узвишеног и овоземаљског, а тиме и на одредницу родних криза човека. Поред тога рад представља према аутору и својеврсни омаж личности и раду Кати Хорне, у којима су сабијена саосећања према друштвено посвећеној, ангажованој хуманој особености која постаје симбол патње и пркоса.

Фото: Промо