Nasuprot vetru – odgovor na slet

Izvođenje plesne predstave „Nasuprot vetru – odgovor na slet” 2. septembra otkazano je zbog vremenskih uslova.

Koreografska predstava „Nasuprot vetru – odgovor na slet” biće igrana od 1. do 3. septembra od 19 časova u Distriktu, kao deo otvaranja programskog luka Kaleidoskop kulture.

Poslednji sletovi izvedeni su od 1986. do 1988. godine. Očigledno, nakon toga niko više nije znao kako da plešemo zajedno kao mnogi, zajedništvo je ušlo u krizu, a međusobna destrukcija je postala veoma popularna. Poslednje 33 godine, slet, kao slavlje zajedništva bio je mrtav.

Sada, kada je Novi Sad kulturna prestonica Evrope, želimo da pokušamo ponovo.

Ali nemojte nas pogrešno shvatiti:

Želimo da pokušamo ponovo, ne zato što sada znamo kako da plešemo zajedno, već zato što bi nam jedan novi Slet možda mogao pomoći da to otkrijemo.

Ovaj „odgovor na slet” je pokušaj da ponovo pronađemo zajedništvo, ali i pokušaj jednog drugačijeg zajedništva, jednog drugačijeg sleta.

Kako da plešemo zajedno / kad nismo jedan / nego mnogi?

Kako da plešemo zajedno / ako je toliko nas još uvek zbunjeno?

Kako da plešemo zajedno / ako se plašimo / jedni drugih?

Kako da plešemo zajedno / ako nemamo empatije?

Kako da plešemo zajedno / ako smo okruženi nasiljem?

Kako da plešemo zajedno / ako ne možemo da oprostimo sebi i drugima?

Kako da plešemo zajedno / ako ne mislimo isto?

Kako da plešemo zajedno / ako stariji ne čuju mlađe?

Kako da plešemo zajedno / ako neka mišljenja olako odbacujemo?

Kako da plešemo zajedno / ako se neki od nas / ne vide?

Kako da plešemo zajedno / ako ne znamo svoja prava?

Kako da plešemo zajedno / ako se neki od nas / ne čuju ?

Kako da plešemo zajedno / ako smo okruženi lažima?

Kako da plešemo zajedno / ako se ne razumemo?

Kako da plešemo zajedno/ ako su neki od nas ovde / a neki drugi / izvan granica?

Kako da plešemo zajedno / ako su neki od nas mrtvi / a neki od nas živi?

Kako da plešemo zajedno / ako ne verujemo/u isto?

Kako da plešemo zajedno/ ako je većina nas/ beskrajno tužna?

Kako da plešemo zajedno / ako neki od nas / polako gube razum?

Kako da plešemo zajedno / ako gubimo dušu?

Kako da plešemo zajedno / ako smo ukalupljeni / i ne možemo da izađemo iz kalupa?

Kako da plešemo zajedno / ako odbijamo da radimo ono što nam je rečeno?

Kako da plešemo zajedno/ ako naši postupci uništavaju ovu planetu?

Kako da plešemo zajedno/ ako svi želimo da budemo slobodni?

Kako da plešemo zajedno / ako ne slušamo istu muziku?

Kako da plešemo zajedno/ ako je svako od nas neponovljiv?

Kako da plešemo zajedno/ ako se delimo na / mlado – staro / muško – žensko/ prijatelje – neprijatelje/ publiku – glumce?

Kako da plešemo zajedno / ako je ovo samo još jedna predstava?

Kako da plešemo zajedno / ako ona ništa ne promeni?

– iz predstave „Nasuprot vetru”

„Nasuprot vetru – odgovor na slet”

„Nasuprot vetru” je participativna omladinska predstava koja kritički preispituje formu sleta. Slet je podrazumevao javni događaj na otvorenom koji kombinuje gimnastiku, ples, muziku i druge umetničke elemente, i u kojem veliki broj mladih izvođača učestvuje u predstavi koja naglašava grupnu dinamiku. Slet se može razumeti kao specifično i kontroverzno evropsko i balkansko kulturno nasleđe povezano sa totalitarnim režimima. Slet je deo jugosloveniskog kulturnog nasleđa i bio je zastupljen u Kraljevini i SFR Jugoslaviji. Namera ovog projekta je da istraži i kritički preispita istorijske narative i stvori nove interpretacije i forme sleta.

Zato predstava „Nasuprot vetru” nije slet, nego „odgovor na slet” – predstava čije je kreiranje trajalo šest meseci sa ukupno 580 mladih Novosađana i Novosađanki, četiri rediteljke i četiri koreografa, a finalno izvođenje prezentovaće 110 mladih izvođača uz podršku dela glumačkog ansambla Pozorišta mladih.

Mladi su aktivno učestvovali u kreiranju predstave i naslova „Nasuprot vetru” kroz proces kreativnih radionica sa umetnicama.

Pitanja koja smo postavljali tokom procesa i koja ćemo predati publici su: šta je to zajedništvo danas, kako se do njega dolazi, koga želimo da sledimo, za čim tugujemo, čemu se nadamo, kako donosimo odluke, šta želimo, a šta ne, znamo li čemu težimo, šta bismo i zašto menjali u prošlosti, kako bismo kreirali zajedničku budućnost, šta je politika za nas, da li smo deo ili smo izopšteni, šta nas diže kad padnemo.

Naizgled jednostavan zadatak da se dosegne i spozna šta je „slet savremenog doba” zahtevalo je šest meseci rada sa akcentom na razotkrivanje potreba današnje omladine i njihovo viđenje zajedništa u budućnosti što je dalo posebnu vrednost i neočekivani zaokret koji ujedno čini i kvalitet ove jedinstvene predstave. Neočekivanost se ogleda u rezultatu višemesečnog posvećenog slušanja mladih ljudi današnjice i oblikovanju njihove potrebe da se izrazi ranjivost, a ne samo savršenost i ne samo stroga forma, a naročito ne poslušnost što može da naslućuje o jednoj zdravoj budućnosti koju oni sami kreiraju.

Predstava je podeljena na četiri dela. Za svaki deo angažovan je poseban umetnički tim sastavljen od reditelja, koreografa i muzičara iz Holandije, Nemačke, Austrije i Srbije sa gostujućim muzičkim sastavom iz Afrike. Ovim pluralnim pristupom smo želeli da stvorimo internacionalni i interkulturalni dijalog u okviru samog dela.

Režija

Sibylle Peters (Nemačka) Karolina Spaić (Holandija), Maja Grgić (Srbija)

Koreografija

Sylvi Kretzschmar (Austrija), Naima Baraka (Holandija), Deneš Debrei i Heni Varga (Srbija-Mađarska)

Specijani gost pevačica i plesačica iz Afrike (Obala Slonovače)

Dobet Gnahoré

Bend

Colin Laroche, Louis Haessler, Ludovic N´Holle

Autorska muzika

Lazar Novkov, Sylvi Kretzschmar, Dobet Gnahore

Kostim, scena, rekvizita

Mattias Anton (Nemačka), Monali Meher (Holandija)

Stručna podrška

Gordana Oreščanin, Sonja Leštar, Dunja Huzjan, Gvido van Hengel

Glumački ansambl

Darko Radojević, Ivan Đurić, Kristina Savkov, Marija Radovanov, Neda Danilović, Saša Stojković, Slavica Vučetić, Dejan Šarković

Izvršna produkcija

Marko Bumbić, Ana Stojanović

Kordinator projekta

Bojan Milosavljević

Kratak opis i istorija sleta

„Slet je imenica slovenskog porekla koja označava sletanje jata ptica i njihovo okupljanje na zemlji. Pre nego što je počela da označava socijalističke masovne događaje, primenjivala se na sličnu vrstu mitinga koje je organizovao Sokolski pokret u 19. i početkom 20. veka. Pokret je osnovan u Pragu 1862. godine kao pokret nacionalnog preporoda koji je imao za cilj da potpomogne oslobođenje Čeha od Austrougarske. Prvobitno je u pitanju bio nacionalistički pokret, ali se ubrzo proširio na ostala područja Austrougarskog carstva naseljena slovenskim narodima i postao transnacionalni (panslovenski) pokret emancipacije i oslobođenja.

Pored Sokolskog pokreta, praistorija sleta obuhvata i gimnastički pokret Turnferajn iz 19. veka, osnovan u Berlinu 1811. godine, da bi dostigao svoj puni zamah oko revolucionarne 1848. godine. Iako je pokret imao prilično burnu istoriju, moglo bi se reći da su članovi Turnferajna bili ideološki bliski Sokolskom pokretu zbog njihove nacionalističke matrice – osnivanja klubova i festivala posvećenih gimnastici kako bi se olakšalo ujedinjenje Nemaca, kao i njihovo fizičko i moralno osnaživanje. Treća linija u genezi sleta je ideološki drugačiji pokret 19. veka: pokret olimpijskog preporoda.

Početkom 20. veka, slet je dobio još dva, ideološki suprotstavljena prethodnika: komunističke skupove i parade Sovjetskog Saveza i slične nacističke događaje u Nemačkoj.

Ideološke razlike koje su razdvajale ove različite vrste sletova bile su velike (nacionalizam, internacionalizam, nacizam i komunizam), dok njihove formalne sličnosti definišu slet kao kolektivističku i egalitarnu predstavu svake društvene agende koja traži monolitnu društvenu podršku, jer počiva na masovnim koreografijama. Stoga bi bilo teško artikulisati bilo kakvu estetičku ideologiju sleta koja bi bila konkretnija od kolektivizma i egalitarizma. Sličnosti su bile sledeće: ideja o fizički i duhovno kultivisanom i snažnom čoveku kao telesnom nosiocu društvenih promena, ideje kolektivizma i egalitarizma, otelotvorene u masovnim, participativnim nastupima i svest o estetskom aspektu ideologije, oličenoj u javnim izvođenjima sporta, umetnosti i retorike specifične društveno-političke agende.

Postupak kojim su sletovi generisali značenje bila je alegorija. U tom smislu, ono što je kolektivno telo izvodilo na stadionu moglo bi se protumačiti kao „masovni ukras“, jer je izgledalo kao sažeti izraz narodnog iskustva, njegovog samopoimanja i sopstvene istorije.

Sletovi su zaista bili vežba društvene emancipacije, jer te događaje nisu izvodili do savršenstva obučeni virtuozi niti istaknuti pojedinci, već obični ljudi za obične ljude. To, međutim, nije ugrozilo njihovu ideološku performativnost, nego je zapravo pojačalo cirkularnost u osnovi njihovog ideološkog delovanja. U suprotnosti sa idejom participacije, ali u skladu sa idejom mladih, zdravih i snažnih tela, među izvođačima nije bilo osoba sa invaliditetom, ili bilo koje druge vrste „drugih” tela. Ova opaska problematizovala je običnost „običnog čoveka“, na koju se oslanjaju brojne emancipatorske kulturno-umetničke i društvene prakse, uvodeći argument o prethodnom ideološkom tretmanu same običnosti koji dolazi iz autentične i nereprezentativne stvarnosti.”

– Društvena koreografija: „Crni talas” u jugoslovenskom sletu, Ana Vujanović

Partneri Kaleidoskopa kulture su Erste banka, IDEA, DDOR osiguranje, A1 Srbija i Heineken Srbija.

Foto: Promo