Мултимедијална инсталација „Декодирање тишине” (Милева: Декодирање)

Мултимедијална инсталација „Декодирање тишине” део је мултимедијалног догађаја „Милева: Декодирање”, који ће бити одржан у Челичани, у Дистрикту, и на тај начин обележити 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн. „Милева: Декодирање” свечано ће отворити Челичану, као нови, обновљени простор у Дистрикту, а такође ће својим мултимедијалним карактером још једном потврдити Унеско титулу који је Нови Сад добио 2023. године као град медијских уметности.

Захваљујући овој инсталацији, ауторке Тијане Јеврић, посетиоци ће већ током првог доласка у обновљену Челичану имати прилике да доживе идеју о њеној намени, као центра медијске уметности.
Улаз је слободан, а инсталацију можете погледати 20. децембра од 19.30 и 21. децембра од 21 сат.

Реч ауторке:

Мултимедијална инсталација „Милева: Декодирање тишине“ истражује унутрашњи свет Милеве Марић кроз форму визуелног и звучног пејзажа који се одвија у више драматуршких целина. Уместо биографског или документарног читања, рад се фокусира на процесе мишљења, на пукотине и празнине у историји и на питања женске аутономије у простору знања.

Концепт рада настао је из потребе промишљања тишине као простора густине, сложености и неразрешених значења. Истраживањем личности Милеве Марић схватила сам да се о њој не може говорити линеарном логиком. Она је фигура која постоји у процепу: између видљивог и скривеног, између сачуваног, односно егзактног, и интерпретираног између редова. У том процепу, мени као уметнику отвара се питање – како приказати некога ко је пре свега присутан у тишини?

У свом облику, рад прати структуру путовања хероине, али не кроз линеарно приповедање, већ кроз атмосферу и физичке трансформације простора. Посетилац улази у амбијент који функционише као унутрашњи механизам, лабораторија ума у којој се смењују фазе радозналости, стварања, губитка и преображаја. Зидови постају мембрана која реагује на звук: математичке формуле пулсирају као жива материја, врата се отварају и затварају попут унутрашњих и спољашњих животних граница, а Милевина силуета исказује њену присутност без имитирања или реконструкције идентитета.

У једном тренутку простор се раслајава у таму, испуњену фрагментима рукописа и шапата, приказујући оно што је остало невидљиво у историјском наративу. Тишина је у овом контексту место отпора и простор у ком Милевина мисао наставља да постоји упркос брисању и прећуткивању. Из ње настаје завршни сегмент рада, у ком светлост и сенка постају метафора повратка себи. Она је представљена као субјекат мишљења, жена која је стварала, сумњала, борила се, преиспитивала се и упркос свему остала верна свом унутрашњем свету. У завршном сегменту рада, када се сенке разбију у ситну, скоро невидљиву светлосну прашину, јавља се утисак да се Милева не враћа кроз репрезентацију, већ кроз начин на који посматрач почиње другачије да види простор око себе. У том померању перцепције налази се њена еманципација: не као биографски податак, већ као филозофска чињеница.

Процес креирања овог рада за мене је постао дијалог са њеним мислима које никада нисам чула, али чији ритам осећам. Нисам желела да говорим уместо ње, желела сам да конструишем услове у којима њена присутност може да се осети, где њена мисаона енергија, етички хоризонт и унутрашњи ритам могу да се перципирају као суптилна, али постојана резонанца.

У крајњем исходу, „Декодирање тишине“ је визуелна прича о интелигенцији, о рањивости и отпору, о женском идентитету који је историја покушала да маргинализује, али није успела да избрише. То је простор у којем Милева не припада никоме осим себи и у којем напокон постаје видљива.

О ауторки:

Тијана Јеврић је завршила Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду. Мултимедијална је уметница чије поље интересовања су просторне, site-specific и аудио-визуелне инсталације и холограмске пројекције. Њен рад је базиран на истраживању све јачег утицаја медијске културе као произвођача друштвене стварности и самосвести. Испитује кретање појединца унутар виртуелног простора. На Академији уметности у Новом Саду је била добитница стипендије и награде за најбољи уметнички рад из дисциплине Нови медији (2020). Реализовала је бројне пројекте, публикације, самосталне и групне изложбе у Србији и иностранству, од којих се издвајају оне у Културном центру Србије у Паризу, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Ars Electornica у Линцу. Представила је свој рад на више значајних групних изложби, манифестација и фестивала. Учествовала је и била аутор на неколико радионица у земљи и иностранству. Добитница је неколико награда. Од 2017. сарађује са Галеријом БелАрт из Новог Сада на позицији мултимедијалног дизајнера. Живи и ради у Новом Саду.

Дизајнер звука: Милош Мартинов – Лаг
Дизајнер светла: Анђелко Попић 
Израда видео пројекција и анимација: Дејан Стојков
Мапинг: Ђорђе Поповић

Догађај је подржан кроз међународни прејекат Mosaic.