Andrea Popov, umetnica, u šarenoj letnjoj haljini, sedi na stepenicama

Gradska linija

 Gradska linija je deo programa nedelje književnosti u okviru luka Kaleidoskop kulture i obuhvata izložbu i koncert koje ćemo imati prilike da vidimo, čujemo i osetimo 20. i 21. septembra, u knjižari Bulevar Books.

U utorak 20. septembra, otvaranje izložbe fotografija Ksenije Vukašinović a nakon toga, koncert grupe Deep Steady.

U sredu, 21. septembra, književni maraton – čitanje priča i pesama iz knjige „Novosadski književni bedeker”

Učestvuju:

Saša (Aleksandra) Savanović rođena je u Novom Sadu 1986. godine. Njene priče, eseji i teorijski tekstovi objavljivani su u štampanim i elektronskim magazinima, periodičnim časopisima, zbornicima i drugim publikacijama. Urednica je časopisa Zent. Radi kao nezavisna istraživačica, programska urednica i projektna menadžerka u kulturi i neprofitnom sektoru. Njen prvi roman Deseti život” se 2019. godine našao u užem izboru za Ninovu nagradu.

Andrea Popov Miletić

Andrea Popov Miletić (Novi Sad, 1985) autorka je zbirke priča Bezazlene crtice” objavljene u ediciji Prvenac, SKC Kragujevac, 2013. Zahvaljujući nagradnom konkursu Trećeg trga objavila je roman Pioniri maleni, mi smo morska trava” (Beograd, 2019) koji je ušao u širi izbor NIN-ove nagrade i uži izbor Vitalove nagrade Zlatni suncokret. Roman doživljava i drugo izdanje (Bulevar books, 2021). Dnevničke beleške Ostani suva danas u Pečuju” objavljuje kao rezultat rezidencijalnog boravka, projekta realizovanog u saradnji Fondacije Novi Sad 2021 i Pečujskog programa za pisce Pécsi Íróprogram (Mađarska, 2017.) Uvrštena je u antologiju Novosadska ženska proza: od ispovesti do putopisa (priredila Vladislava Gordić Petković). Proza joj je prevedena na makedonski, albanski, nemački i engleski jezik.

Bojan Krivokapić

Bojan Krivokapić (Bačka Topola, 1985), objavio je: Trči Lilit, zapinju demoni” (kratke priče, 2013), Žoharov let” (poezija, 2014), Proleće se na put sprema” (roman, 2017) i Gnezdo dečaka” (poezija, 2019). Višestruko nagrađivan za književno stvaralaštvo. Za roman Proleće se na put sprema” godine 2018. dobija Nagradu Mirko Kovač za najbolje delo mladog autora u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Književni tekstovi su mu prevedeni na italijanski, nemački, mađarski, albanski, slovenački, makedonski i engleski jezik. Diplomirao je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Vodi radionice kreativnog pisanja. Živi u Novom Sadu. Zvanični sajt: bojankrivokapic.com.

Bojan Samson

Bojan Samson (Osijek, 1978). Živi i radi kao bibliotekar u Novom Sadu. Zbirke pesama: „Superblues” (2007), „Folk Singer” (2018). Jedan je od priređivača Zbornika nove novosadske poezije „Nešto je u igri” (2008). Sa Zoranom Dražićem čini poetsko-muzičku grupu Bašta fetiša.

Branislav Živanović

Branislav Živanović rođen je 1984. godine u Novom Sadu. Osnovne i master studije završio je na odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je zaposlen na mestu asistenta. Piše i objavljuje poeziju, književnu kritiku, eseje i naučne radove. Objavio je sledeće knjige poezije: „Pogledalo”, 2010; „Crno svetlo”, 2012; „Sidro”, 2017. i „Pesma galiota”, 2019. godine. Za pesnički rad nagrađen je Brankovom nagradom 2010. i nagradom Novica Tadić 2019. godine. Pesme su mu prevođene na ruski, nemački, mađarski i engleski jezik. Jedan je od urednika portala i časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom, član je uredništva časopisa Dometi i redakcije časopisa Zlatna greda. Član je programskog odbora Međunarodnog novosadskog književnog festivala i uredništva Somborskog književnog festivala. Živi u Novom Sadu.

Dragan Babić

Dragan Babić (Karlovac, 1987), osnovne, master i doktorske studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se esejistikom i književnom kritikom, glavni je urednik časopisa Dometi i programski urednik Somborskog književnog festivala. Objavio je dve zbirke „Tviter priča” (2014. i 2017), priredio knjigu „Proza o prozi: fragmenti o kratkoj priči Davida Albaharija” (2017) i antologiju „Sićušne priče: srpska mikro-priča” (2021).

Dubravka Rebić

Dubravka Rebić (1990) rođena je i odrasla na Limanu jedan. Diplomirala je žurnalistiku na Filozofskom fakultetu, a master studije iz marketing menadžmenta završila je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Neuspešno se bavila modernim baletom, pisala muzičke i filmske recenzije, radila kao kopirajterka i rodila jedno legendarno dete. U julu 2021. godine objavila je roman prvenac „Tonemo”.

Dušan Vejnović

Dušan Vejnović (Sombor, 1981) autor je proznih zbirki „Tvrdoglave beline” (2011, nagrada „Đura Đukanov“) i „Bočne grane evolucije” (2017), romana „Jako i nikome” (2014), te zbirke pesama „Posebne potrebe” (2013). Za prevod romana Amajlija Roberta „Bolanja” (2015) dobio je nagradu „Radoje Tatić“.

Đorđe Despić

Đorđe Despić (1968, Užice), doktorirao je na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde i radi kao vanredni profesor.

Objavljene knjige (kritike, eseji, studije): „Aksiološki izazovi” (2000), „Spiralni tragovi – kritike i eseji o srpskom pesništvu” (2005), „Poreklo pesme – potencijal intertekstualnosti u poeziji Miodraga Pavlovića” (2008), „Preživeti u tekstu – kritike i eseji o srpskoj prozi” (2011), „Tumač i pesma – esejistika Miodraga Pavlovića” (2021).

Pesničke knjige: „Pesme i drugi ožiljci” (2018. Nagrada „Miloš Crnjanski“), „Autohipnoza” (2021).

Đorđe Majstorović

Đorđe Majstorović je rođen 1986. godine u Tuzli. Najveći deo dosadašnjeg života proveo je u Nišu, gde je diplomirao na Filozofskom fakultetu, na departmanu za istoriju, nakon čega se seli u Novi Sad. Osim što objavljuje, Majstorović je aktivan u književnosti i putem radionica kreativnog pisanja. Najpre je to činio kao polaznik, a u poslednjih par godina i kao voditelj i jedan od pokretača radionice „Pisalište” u okviru Omladinskog centra CK13 u Novom Sadu, gde radi kao urednik književnog programa.

Đorđe Pisarev

Đorđe Pisarev (1957) pripovedač, romanopisac, esejista i kritičar, najskloniji je eksperimentu i jedan je od najradikalnijih pripadnika generacije takozvane mlade srpske proze sa pocetka 80-ih godina 20. veka, sa kojom se postmoderna definitivno ustoličila kao dominantna struja u savremenoj srpskoj prozi. Diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je glavni urednik časopisa „Polja”, urednik „Stava”, „Nedeljnog Dnevnika” i „Srpskog književnog magazina”. Zastupljen je u desetak antologija savremene srpske proze. Za roman „Popisujući imena stvari” dobio je nagradu za najbolju knjigu godine Društva književnika Vojvodine, dok je „Gotska priča” nagrađena prvom nagradom Pokrajinskog fonda za kulturu, a roman „Zavera bliznakinja” nagradom „Laza Kostić”. Stipendiju „Borislav Pekić” stekao je za rukopis romana „Pod senkom zmaja”. Objavio je mnogo knjiga proze i jedan je od najplodnijih savremenih srpskih pisaca.

Filip Grujić

Filip Grujić (1995) je diplomirani dramaturg, autor romana „Bludni dani kuratog Džonija” i „Podstanar”. Istovremeno se bavi i pisanjem za pozorište, a dobitnik je Sterijine nagrade za dramu „ne pre 4:30 niti posle 5:00”. Svira u bendu Cimerke.

Katarina Pantović

Katarina Pantović rođena je 1994. godine u Beogradu. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je trenutno na doktorskim studijama. Angažovana je kao istraživač-stipendista u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Piše i objavljuje književnu kritiku, esejistiku, naučne radove i poeziju u relevantnoj periodici, naučnim zbornicima i na internet portalima. Objavila je pesničku zbirku „Unutrašnje nevreme” (Matica srpska, 2019, najuži izbor za „Brankovu nagradu“ i „Matićev šal“). Za svoju poeziju, naučni rad i uspeh tokom studija dobila je brojna priznanja. Pesme su joj prevođene na nemački, francuski, španski i slovenački jezik. Članica je uredničkog odbora izdavačke kuće Treći Trg. Članica je nekoliko žirija za književne nagrade. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.

Ljiljana Maletin Vojvodić

Ljiljana Maletin Vojvodić je diplomirala književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde i živi. Članica je Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine. Autorka je romana, antologija i knjiga umetnika na srpskom i engleskom jeziku: „Skrik” (2020), „‘Post-Nora’ art(ist)?” (2020), „Nostalgija za Severom #Slika Švedske u srpskoj kulturi” (2017) „Norveška od Bjernsona do Knausgora” (2016), „Those who eat raw meat” (2016), „Vanishing Home” (2016), „Instruction as Writings” (2016), „Dwarves and Hyperborea” (2014), „Oni koji jedu sirovo meso” (2013), „Norveška priča” (2013), „Finska, zemlja Kalevale, jezera i sauna” (2011), „U egzilu” (2011) i „Patuljci” i „Hiperboreja” (2008). Nagrađena je Nagradom Andra Gavrilović i Nagradom Milutin Uskoković za savremenu pripovetku. Tekstove objavljuje u dnevnim listovima, književnim časopisima i blogovima: Danas, Polja, Interkulturalnost, Nova misao, Beogradski književni glasnik, Letopis Matice srpske, Strane.ba, Sveske, P.U.L.S.E, Plezir, Art Box, Hiperboreja i dr. Urednica je portala sa savremenu umetnost i kulturu Art Box; koosnivačica i koordinatorka umetničkog rezidencijalnog centra Art Box. Predaje književnost u Karlovačkoj gimnaziji.

Maja Solar

Maja Solar (1980, Zagreb) je doktorirala filozofiju. Bavi se društvenom i političkom teorijom, piše poeziju i prozu. Članica je levo orijentisanog teorijskog i političkog kolektiva „Gerusija“ i saradnica „Foruma Roma Srbije‟. Deo je uredništva časopisa za teorijske prakse „Stvar” i medijskog portala „Slobodni Filozofski‟. Objavila je tri zbirke poezije. Autorka je preko trideset naučnih radova iz društvene teorije. Oblasti interesovanja: queer & feministički marksizam, crni feminizam, romski feminizam, teorije rada, teorije vlasništva, teorije luksuza, istorija socijalizma itd. Objavila je tri zbirke poezije, od kojih je „Makulalalalatura” (2008) dobila Brankovu nagradu. Zbirka je nagrađena i na konkursu za prvu knjigu (SKCKG), dobila je prvu nagradu Festivala poezije „Đuro Papharhaji“ u konkurenciji do 30 godina i bila je u užem izboru za Vitalovu nagradu.

Marijana Čanak

Marijana Čanak (1982, Subotica), piše prozu. Završila Filozofski fakultet u Novom Sadu. Dvostruka dobitnica književne nagrade Laza K. Lazarević za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku (2019. i 2005). Nagrađivana na regionalnom konkursu za najbolju kvir priču organizacije Queer Montenegro („Novi život”, 2021; „Write Queer”, 2021; „Živjeti kvir život”, 2020), na konkursu Spasimo putopis (2021), Milutin Uskoković (2021), Portalibris (2020), Ulaznica (2002). Zastupljena u zbornicima (Biber, Lapis Histriae, Crte i reze), časopisima (Polja, Koraci, Eckermann, Zin Daily, Arteist, Strane, Čovjek-časopis) i na portalima u zemlji i regionu. Objavila knjigu proze „Ulični prodavci ulica” (Edicija Prva knjiga Matice srpske, 2002) i zbirku priča „Pramatere” (Zenit Books, 2019).

Milan Tripković

Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na katedri za Srpsku i komparativnu književnost 2002. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman „U dalekom svetu običnih ljudi” objavljen je 2018. godine u izdanju Čarobne knjige.

Nastasja Pisarev

Nastasja Pisarev (Novi Sad,1986) je doktorirala komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na temi Poetika kamernih prostora u prozi Miloša Crnjanskog. Objavila je dve knjige književne teorije „Poslednja staza heroja” (Mali Nemo, 2013) i „Poetika kamernih prostora u prozi Miloša Crnjanskog” (Mali Nemo, 2020). Objavljivala je teoriju i prozu u više književnih časopisa (Letopis Matice srpske, Kultura, Sveske, Polja, Ulaznica, Hid, Zlatna Greda, Povelja), njena proza uvršćena je u više antologija i izbora (Apokalipsa juče, danas, sutra, Šekspirijens, Nova priča Novog Sada, Almahah priča DNK, Novosadska ženska proza).

Nebojša Milenković Novi

Nebojša Milenković (1971) istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista. Objavio nekoliko zbirki poezije, knjigu priča „O Harmsu i drugim demonima’’, istorijsko-umetničku studiju „Zvezda i njena senka’’, umetničke monografije o Slavku Matkoviću, Balintu Sombatiju, Vladimiru Kopiclu, Vujici Rešinu Tuciću, Slobodanu Šijanu, Božidaru Mandiću i Porodici bistrih potoka te Iliji Šoškiću (sa Z.Erićem). U izdanju novosadske Akademske knjige objavio romane: „Nešto što strašno podseća na život: Kratka istorija letenja u Subotici’’ 2019 i erotsko-psihološki triler „Savršen antitalenat za sreću“ 2021.godine.

Nenad Šaponja

Nenad Šaponja (1964) je novosadski književnik, publici poznat po knjigama „Bedeker sumnje”, „Slatka smrt”, „Izgledam, dakle nisam”, „Postoji li dodir tvoje duše” i mnogim drugim. Aktuelni je dobitnik nagrade „Moma Dimić”, koju dodeljuju Biblioteka grada Beograda i Gradska opština Sopot, za knjigu putopisa „A Brisel se da prehodati lako”. Vlasnik i urednik izdavačke kuće Agora, a od nedavno i direktor Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski”.

Nikola Oravec

Nikola Oravec je rođen 17.04.1984. godine u Novom Sadu. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Poeziju je obično objavljivao na sajtu www.bundolo.org. Jedan je od urednika zbornika Bundolo offline 3, kojeg je objavio SKC Kragujevac 2012. Organizator je večeri poezije Poetarium, u Novom Sadu od 2012. do danas. Objavljivao poeziju, kritiku, eseje i intervjue u periodici i na internetu. Dobitnik prve nagrade na festivalu poezije Protest u kulturi 2013. koji je organizovao Poezin. Učestvovao na European Poetry Slam Championship 2014 u Malmeu, Švedska, a 2015. objavljuje prvu zbirku poezije „Kocka su bačene!“ u ediciji Prvenac, SKC Kragujevac.

Sava Damjanov

Rođen je 1956. godine u Novom Sadu. Tu se i školovao. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde i danas radi kao vanredni profesor za Istoriju srpske književnosti: predaje Srpsku književnost 19. veka i izučavanje moderne nacionalne književnosti. Piše prozu, književnokritičke i književnoistorijske radove. Njegova naučna istraživanja usmerena su pre svega ka fantastici, erotskim i jezičko-eksperimentalnim slojevima u srpskoj tradiciji, teoriji recepcije, postmodernizmu, kao i komparatistici. Autor je brojnih knjiga i dobitnik mnogih nagrada i priznanja.

Siniša Tucić

Siniša Tucić je rođen 1978. u Novom Sadu. Masterirao je Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa temom „Slika sveta u delu Dositeja Obradovića“. Objavio je zbirke poezije: „Betonska koma” 1996, „Krvava sisa” 2001, „Nove domovine” 2007, „Metak” 2012, „Pobacani pasvordi – izbor iz poezije sa prevodom na engleski” (2015), „Mehanički monstrumi” (2020). Zastupljen je u brojnim antologijama i zbornicima poezije. Jedan je od priređivača i autor u zborniku nove novosadske poezije „Nešto je u igri” (2008). Učestvovao je u uređivanju zbornika pesničke manifestacije POETARIUM „Poezija narodu“ (2020). Autor je antologije novosadske poezije koju pišu žene „Nevidljiva zebra“ (2021.) Urednik je edicije knjiga „Iza barkade“ u okviru asocijacije „Kulturanova“. Priredio je tematski broj časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju „Rizom“ posvećen „Studijama invalidnosti“ (2021.) Aktivista je „Novog kulturnog naselja“ u okviru kojeg trenutno radi na projektu monografije „Pola veka naselja“. Živi u Novom Sadu.

Slobodan Tišma

Slobodan Tišma je rođen 1946. u Staroj Pazovi. Studirao je književnost u Novom Sadu i Beogradu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom u kultnim novotalasnim bendovima Luna i Lastrada. Bio je urednik u Indexu, Poljima i na Tribini mladih i dugogodišnji saradnik na Novosadskoj televiziji, u emisijama Kulturni magazin, Videopis i Sazvežđe knjiga. Objavio je zbirku priča „Urvidek” (2005, nagrada Stevan Sremac) i eseja „Blues Diary” (2001) kao i knjige poezije „Marinizmi” (1995) i „Vrt kao to” (1997), a 2009. godine objavljuje roman „Quattro stagioni” za koji je dobio nagradu Biljana Jovanović. Dve godine kasnije objavljuje „Bernardijevu sobu”, roman za koji je 2012. dobio Ninovu nagradu. Živi i radi u Novom Sadu.

Sonja Veselinović

Sonja Veselinović je rođena 1981. godine u Novom Sadu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na istom Odseku predaje od 2009. godine. Objavila je studije „Prevodilačka poetika Ivana V. Lalića” (2012) i „Recepcija, kanon, ciljna kultura: slika modernog angloameričkog pesništva u savremenoj srpskoj književnosti” (2018), i priredila knjige Ivan V. Lalić (2015) i Vladislav Petković Dis (2021) u okviru edicije “Deset vekova srpske književnosti”. Piše lirsku prozu i poeziju, objavila je knjige „Poema preko” (2008), „Krosfejd” (2013) i „Proklizavanje” (2020). Za nacrt romana „Krosfejd” dobila je stipendiju iz fonda „Borislav Pekić” (2009), a sam roman nagradu Isidora Sekulić (2014). Pesnička zbirka „Proklizavanje” nagrađana je nagradom „Biljana Jovanović” 2021. godine. Zastupljena je u antologijama Restart, Pesnici Novog Sada, Novosadska ženska proza: od ispovesti do putopisa i časopisnim izborima. Član je redakcije časopisa Polja od 2007. godine.

Staša Vukadinović

Staša Vukadinović rođena je 1984. godine, u Zrenjaninu. Studije srpske književnosti završila je u Novom Sadu, gde i dalje živi. Autorka je knjiga „Ja sam StaŠa” (2016.) i „Gde je StaŠa” (2019). Voli leto, čamce i pustolovine.

Stefan Janjić

Stefan Janjić (1991) je urednik portala FakeNews Tragač i asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je završio osnovne studije novinarstva, master studije komunikologije i interdisciplinarne doktorske studije u oblasti društvenih i humanističkih nauka. Dobitnik je Nagrade za najboljeg studenta Filozofskog fakulteta i Nagrade za najboljeg mladog istraživača u oblasti društvenih nauka. Dvostruki je dobitnik Izuzetne nagrade Univerziteta u Novom Sadu za naučni rad, nagrade „Biće i jezik” Fondacije Radomir Konstantinović, kao i NIN-ove književne stipendije. Usavršavao se na univerzitetima Berkli, Džordž Vašington i Raboud. Roman „Ništa se nije desilo” objavio je 2017. godine.

Stevan Bradić

Stevan Bradić (1982, Novi Sad) osnovne studije završio je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u NovomSadu. Diplome mastera stekao u na univerzitetima u Novom Sadu i Stokholmu. Doktorirao je na Odseku za komparativnu književnost u Novom Sadu. Piše poeziju, eseje, prikaze i kritiku, prevodi sa engleskog. Objavio je zbirke pesama „Jastog” (Novi Sad: Prelom, 2021), „Na zemlji” (Beograd: Treći trg, 2017) i „U kotlarnici” (Novi Sad: Adresa, 2013), kao i studije „Nemi govor” (Novi Sad: Knjižarnica Zorana Stojanovića, 2021), „Nemogući zavičaj” (Šabac: Fondacija „Stanislav Vinaver“, 2020) i „Simulacija i gastronomija” (Beograd: Službeni glasnik, 2012). Poezija mu je prevođena na engleski, nemački i mađarski jezik. Zaposlen je kao docent na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Urednik je portala za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom (rizom.rs), video platforme Mračna komora i manifestacije Književna mašina. Živi u Novom Sadu.

Vitomirka Trebovac

Vitomirka Trebovac (Novi Sad, 1980.) Završila Filozofski fakultet u Novom Sadu. Napisala tri knjige poezije „Plavo u boji” (Škart, Bg, 2011), „Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni” (LOM, Bg, 2017), „Dani punog meseca” (LOM, Bg, 2020). Poezija joj je prevedena na mnoge evropske jezike. Kourednica je knjige poezije „Ovo nije dom”, pesnikinje o migraciji i urednica knjige „Novosadska neoavangarda/ izbor iz poezije”. Angažovana u knjižari i izdavačkom centru Bulevar Books u Novom Sadu. Aktivna je na domaćoj umetničkoj sceni i učesnica je raznih internacionalnih projekata i međunarodnih rezidencijalnih boravaka.

Vladimir Kopicl

Vladimir Kopicl rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je knjige poezije „Aer ”(Matica srpska, 1978), „Parafraze puta” (Matica srpska, 1980), „Gladni lavovi”(Književna zajednica Novog Sada, 1985), „Vapaji & konstrukcije” (Matica srpska, 1986), „Pitanje poze” (Matica srpska, 1992), „Prikaze – nove i izabrane kratke pesme ”(Matica srpska, 1995), „Klisurine” (Narodna knjiga, 2002), „Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme” (Orpheus, 2002), „Smernice ”(Biblioteka „Svetozar Marković“, 2006), „Promašaji” (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Edicija Povelja, 2008), „Sovin izbor – nove i izabrane pesme” (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, 2008), „27 pesama: tenkovi & lune”(KCNS, 2011), „Nesvršeno” (dvojezično izdanje, Matica makedonska / Arka, 2011), Tufne – izabrane pesme (Narodna biblioteka Srbije i Zadužbina „Desanka Maksimović“, 2013), „H&Q” (Arhipelag, 2013), „Format zveri” (Arhipelag, 2015), „Szurdokok” (Forum, 2019), „Udaljeni bubnjevi” (KCNS, 2020). Romani: „Purpurna dekada” (2020) i „Španska čizma” (2021). Dobitnik je brojnih nagrada. Prevođen, zastupljen, biran, postavljan itd. Živi u Novom Sadu.

facebook.com/BulevarBooks

instagram.com/bulevarbooks

http//bulevarbooks.com

Foto: Vojin Ivkov

Oznake:

Datum

21. sep 2022.
Završen!

Time

19:00

Lokacija

Bulevar Books
Bulevar Mihajla Pupina 6, Novi Sad
Internet adresa
https://www.facebook.com/BulevarBooks/

Organizator

Bulevar Books
Internet adresa
https://www.facebook.com/BulevarBooks/

Ostali organizatori

IC Bulevar
Internet adresa
https://www.facebook.com/bulevaric/
Agencija IN VIVO
Agencija IN VIVO
X