Izložba Sharing (Deljenje)

Izložba Sharing (Deljenje), koju realizuje Galerija Bel Art, biće otvorena u Distriktu od 2. do 22. novembra, a predstaviće radove dvoje japanskih umetnika Terunuma Acuro i Đinko Suzuki koje odlikuje medijska i idejna inovativnost. 

Naziv izložbe Sharing (Deljenje) poziva na promišljanje o ulozi koju svaki pojedinac ima u osmišljavanju i negovanju zajedničkog životnog prostora kako fizičkog tako i idejnog i emocionalnog. Raznovrsnost materijala, tehnika i perspektiva ima za cilj da  inspiriše i podstakne posetioce da angažuju svoje emocije i empatiju i da sagledaju raznolikost detalja čije preklapanje i uklapanje čini veću sliku snažnijom i lepšom. Pojam deljenja ovde označava  neminovnost uzajamne razmene u prirodi i društvu. Sve što puštamo van višestruko utiče na celinu i sudbinu našeg postojanja i vraća se kao bumerang.  Svest o prolaznosti materije i irelevatnosti jedinke u mnoštvu u kome se gubi njen autentični glas može na prvi pogled delovati deprimirajuće dok nas s druge strane uči da postoje procesi koji prevazilaze prosečan ljudski vek i da se svaki pa i najmanji doprinos računa. Ovo dvoje umetnika sa sopstvenih pozicija komentariše teme koje se tiču bliskosti, eksploatacije, razumevanja i smisla.

Rad Đinko Suzuki u najširem smislu reči obuhvata rad u tehnici tkanja. Od svojih najranijih studentskih dana posvećena je istraživanju ovog medija i ispitivanju osobenosti različitih matetrjala i različitih tehnika oblikovanja. Od tradicionalnih Ikat i Hoguši-gasuri tehnika, stvorila je svoj složen, prepoznatljiv stil zahvaljujući kojem se njena dela nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u Japanu. Pored tekstila u svom radu koristi i papir, tj posebnu tehniku izrade vlakana od papira upotrebom novinske hartije u boji, gde je vesti pretvarala u niti dajući im novi sadržaj i značenje. Nije pristalica striktnih medijskih podela i smatra da za neke pojave u prirodi i u umetnosti ne postoje jasne granice, da se mogu preklapati i donositi nova rešenja ali i nove probleme u domenu onoga što je moguće i da je zadatak umetnika da se time bavi.  Suzuki nastavlja da eksperimetiše sa materjalima, te u delu  pod nazivom Medvedi planina Nametoko, pravi figuru medveda od kukuruzne svile i upliće je u mrežu istkanu od vlakana konoplje. Rad Polarni medved  oblikovan je od  ljuske kukuruza.  Za ovog medveda je odabrala  format viseće mreže  od konoplje bojene indigom kako bi dočarala sliku mora čineći da medved hoda preko njega.

Upotreba formi i materjala ima pored likovne i simboličku ulogu u radu Đinko Suzuki. Medved je moćna i snažna životinja koja predstavlja prirodu, tj onaj njen deo koji se opire industrijalizaciji i uništenju, i biva upleten i ranjiv postajući ikonično upozirenje na granice čovekove iluzije o dominaciji prirodom. Konoplja se koristi u proizvodnji od industrijske do medicinske. U mnogim zemljama regulacija uzgajanja konoplje zavisi od zloupotrebe na tržištu narkotika odnosno zakona koji reguliše upotrebu konoplje.

Terunuma Acuro, na svojim slikama i video animacijama, kreira atmosferu prenatrpanosti, koja proizilazi iz zasićenja senzacijama kako vizuelnim tako i društvenim, tj onim koje su u polju našeg iskustva življenja u savremenoj civilizaciji. Njegova kritika sa dozom satiričnog humora i anima estetike upućena je pre svega lokalnom ambijentu Japana. Slike gradova u kojima se aktivnost odvija danonoćno, gde se akteri doslovno sudaraju i preklapaju ali se suštinski međusobno ne vide i ne prepoznaju upućuje na otuđenost i usamljenost koja izaziva frustraciju. Ovaj strah od nebivstvovanja izražen je videom pod nazivom  Yumokusei što bi se moglo prevesti kao isparavanje. U ovom ali i u nekim drugim Acurinim radovima pojavljuje se anima koja nam se obraća u ime umetnika, kao alter ego. Anima Mienai Nozomi se pojavljuje i nestaje u mnoštvu događanja u urbanom futurističkom pejsažu,  sa rečima :

 … ne želim da vidim. Ne znam ni put kojim sam došla ni put da kojim ću da se vratim, jer ne vidim nijedan znak zdravog razuma. Moram da vam ponudim ekstremni san, zato što stimulacija brzo prolazi…

Problem eksploatacije resursa, na svim nivoima od radnih, ekonomskih, ekoloških i emocionalnih na kraju dovodi do suočavanja sa apsurdom,  tema koja je često tumačena u različitim istorijskim kontekstima. Apsurd našeg doba leži u mogućnostima kojima raspolažemo tehnološkim i  intelektualnim  i nemoći da se odupremo osećanju besmisla i ranjivosti.

Likovni izraz Terunuma Acure objedinjuje neobavezni stil andergraund crteža i ilustracije, dok u tehničkom smislu predstavlja veoma precizno ostvarenje u mediju akrila na platnu.

Ksenija Marinković, kustoskinja izložbe

Terunuma Acuro, rođen je 1983. godine u Čibi. Diplomirao je na odseku za slikarstvo na Univerzitetu umetnosti Tama 2007. Pored slikarsrva izražava se u mediju videa i filma, u kojime samostalno realizuje sve segmente od ilustracije, animacije do muzike.

Đinko Suzuki živi i radi u Tokiju. Diplomirala je na u Musašino univerzitetu umetnosti u Tokiju gde danas radi kao redovni profesor. Izlagala je samostalno i grupno u Japanu i inostranstvu a ovo joj je treća izložba u Srbiji. Prilikom ranijih boravaka u Srbiji održala je i nekoliko radionica i predavanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku za tekstil, kao i radionica za širu publiku u Centru za likovno obrazovanje Šumatovačka.