Izložba Zaobilazne strategije (Oblique startegies)

Izložba Zaobilazne strategije (Oblique startegies) biće otvorena 8. maja sam početkom u 19 časova i Galeriji Bel Art, a trajaće do 29. maja.

Izložba je nastala u saradnji galerije Bel Art i atinske galerije Alma na kojoj učestvuju grčki umetnici Konstantinos Patsios, Halid Chrysinas i  Andreas Voussouras u dijalogu sa umetnicama Irenom Kovač, Majom Erdeljanin i Monikom Sigeti. Autor koncepta je Stefanos Tsitsopoulos, književnik, novinar i producent, a selektorke postavke Marija Alpani i Vesna Latinović.

Prestanite da razmišljate o umetničkim delima kao o objektima, i počnite da razmišljate o njima kao o okidačima za novo iskustvo. Sredinom 1970-ih, slikar Peter Šmit i muzičar Brajan Eno izdali su crnu kutiju sa 115 ručno izrađenih karata, od kojih je svaka karta nudila savet. Kutija je nazvana zaobilazne strategije, a svrha – misija svake kartice bila je da pruži „korisne“ savete, koristeći metodu koja podseća na kineske kolačiće sudbine, kako bi pomogle u rešavanju  dilema koje muče i umetnike i njihovu publiku! Povezano s Fluxusom i Dadom, nadrealizmom i neprestanim eksperimentiranjem, 115 karata koje su stvorili Šmit i Eno nisu rešile dileme; umesto toga oni su pojačali zabrinutost, stvarajući nove dileme unutar starih. Kao što je Brajan Eno provokativno primetio tokom poslednje posete Atini kada su ga pitali o kartama i problemima kojima su se bavile, „Što god bile to su stare dileme“. Zaobilazne strategije su se pojavile tokom 1970-ih, razigrano su pokušale pomeriti granice i podstaći na nova razmišljanja o umetnosti i kreativnosti.

Evo nekoliko saveta koje su ponudile karte crne kutije Šmita  i Enoa: Zalepite usta / Pažljivo istražite najsramotnije detalje i pojačajte ih / Ukrašavajte, ukrašavajte  / Ako se nešto može reći, može se reći jednostavno / Mostovi – gradi – pali  / Verujte u sebe sada / Koristite filtere / Radite nešto dosadno / Izmasirajte vrat…

Ovi čudni saveti manifestuju  zaobilazne  strategije, oni teku i teže ka slobodi i haosu, provociraju, izazivaju  i ukidaju sve veze s postojećim značenjima, kako bi proizveli nova:

Mehanizovati  nešto idiosinkratično / Učiniti  nemoguće / Nešto će uvek nedostajati / Okrenuti naglavačke / Namera – verodostojnost – plemenitost – poniznost / Iskriviti kičmu / Koristiti staru ideju.

Unutar 115 karata Zaobilaznih startegija  i nekih njihovih saveta za sreću krije se razumevanje polimorfnog jezika ove izložbe, kao i ključ čitanja  umetničkih dela, stila i temperamenta svakog od troje atinskih slikara koje je predstavila galerija Alma u Novom Sadu.

Zaobilazne strategije

U srpsku umetnost kolaž je „uveden“ tokom ranih decenija prve polovine prošlog veka. Tada se ponovio pikasovski obrazac upotrebe neslikarskih materijala i fragmenata u kubističkim slikama i crtežima. „Ivan Radović je , dakle, prvi upotrebio kolaž u srpskom slikarstvu. Ovde se radi o pravim avangardnim istraživanjima i konkretnom doprinosu modernoj evropskoj umetnosti svoga vremena“ zapisala je Žana Gvozdenović Dakako, kolaž više nema tu važnost u savremenoj umetnosti ali je kolažni princip sadržan u današnjim instantnim definicijama sveta, od „klasičnih“ umetničkih postupaka pa sve do aktuelnih tehnološki generisanih vizuelnih predstava i sadržaja.

Na ovoj nevelikoj izložbi svojim kolažima se predstavljaju trojica grčkih umetnika (Andreas Vousouras,  Konstantinos Patsios, Halid Chrisinas Elaggan) i tri umetnice iz Srbije (Maja Erdeljanin, Irena Kovač, Monika Sigeti). Njihovi umetnički razlozi, postupci i senzibiliteti su različiti ali im je zajednička namera da svakodnevne prizore fragmentizuju i da ih, potom preslože u personalizovane prikaze današnjeg načina življenja. Ta zaobilazna strategija im je omogućila da prikažu duh naše stvarnosti: atmosferu koja podrazumeva permanentnu promenu i brojna  preskakanja uobičajenog toka stvari. Namera pisca ovih redova je da upozori da svi ovi kolaži od posmatrača ne zahtevaju brzi pogled koji bi bio adekvatan „čitanju“ aktuelnog sveta. Potrebno je zastati pred ovim slikama, strpljivo ih pogledati i shvatiti. Uostalom, dominikansko-američki pisac Junot Diaz konstatuje: „Cela današnja kultura govori da požurite, dok vam samo umetnost preporučuje da ne žurite. Uvek slušajte umetnost!“ I, prihvatite njene estetsko etičke darove.

Maja Erdeljanin se bavi temama svakodnevlja i dnevničkom akribijom zapisuje svoje fascinacije svakodnevicom. Kombinujući akvarelističko slikanje sa  fragmentima izdvojenih iz novina i časopisa ona nastoji da zabeleži sekvence proteklog dana. Sve je u ovim likovno definisanim  prizorima usaglašeno sa umetničinim životnim ritmom – od personalne intime do potvrđivanja vlastite svesti o egzistencijalističko-dijalektičkom karakteru sveta… Osim toga, ekspresivnosti ovih kolažnih zabeleški doprinosi i prepoznatljivi umetničin pikturalni kontekst kao idealni prostor apliciranih sadržaja, literarnog, poetskog, metaforičkog značenja. Irena Kovač je skoro celokupni svoj dosadašnji izraz zasnovala na kolažnom struktuiranju motiva. Njeni kolaži (kolažne slike) nikada nisu podrazumevali konglomeraciju nego su večito formirani precizno promišljenim raspoređivanjem figurativnih motivskih aplikacija (prikazi porodice, dalekih rodjaka, bliskih prijatelja, slike iz vojske, letovanja, igranke, izleti, modni trendovi, prvi automobil, prvi koraci). Zahvaljujući vlastitoj intuiciji i izvanredno kultivisanom likovnom ukusu, ova umetnica odista precizno sklapa motive vlastite imaginacije – spajaja nespojivo, stapa prošlost i sadašnjost,  „prepuštajući unutrašnjoj dubokoj svesti da ispliva do ivice samospoznaje“ (I.Kovač) ostvarujući delotvorne umetničke poruke… Monika Sigeti iseca fotografije, izdvaja neke prepoznatljive detalje iz stvarnosti te ih potom impulsivno „kombinuje“. Realne predstave životnih situacija i stvarnih prizora sveta umetnica dezintegriše da bi u kolažnoj kompoziciji sintetisala slike vlastitog viđenja i poimanja sveta. U svim ovim prizorima postoji nekakva nota tajanstvenosti, iščekivanja, napetosti, možda čak i nekakve tihe alijenacijske ugroženosti… No, ova umetnica je lišena defetističkih misli, njeno shvatanje misije umetnika i umetnosti je holistički: a njen likovni sistem rezultira vitalizmom i etičkim potencijalima. (Sava Stepanov, likovni kritičar).