Multimedijalna instalacija „Dekodiranje tišine” (Mileva: Dekodiranje)

Multimedijalna instalacija „Dekodiranje tišine” deo je multimedijalnog događaja „Mileva: dekodiranje”, koji će biti održan u Čeličani, u Distriktu, i na taj način obeležiti 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn. „Mileva: Dekodiranje” svečano će otvoriti Čeličanu, kao novi, obnovljeni prostor u Distriktu, a takođe će svojim multimedijalnim karakterom još jednom potvrditi Unesko titulu koji je Novi Sad dobio 2023. godine kao grad medijskih umetnosti.
Zahvaljujući ovoj instalaciji, autorke Tijane Jevrić, posetioci će već tokom prvog dolaska u obnovljenu Čeličanu imati prilike da dožive ideju o njenoj nameni, kao centra medijske umetnosti.
Ulaz je slobodan, a instalaciju možete pogledati 20. decembra od 19.30 i 21. decembra od 21 sat.

Reč autorke:

Multimedijalna instalacija „Dekodiranje tišine“ istražuje unutrašnji svet Mileve Marić kroz formu vizuelnog i zvučnog pejzaža koji se odvija u više dramaturških celina. Umesto biografskog ili dokumentarnog čitanja, rad se fokusira na procese mišljenja, na pukotine i praznine u istoriji i na pitanja ženske autonomije u prostoru znanja.

Koncept rada nastao je iz potrebe promišljanja tišine kao prostora gustine, složenosti i nerazrešenih značenja. Istraživanjem ličnosti Mileve Marić shvatila sam da se o njoj ne može govoriti linearnom logikom. Ona je figura koja postoji u procepu: između vidljivog i skrivenog, između sačuvanog, odnosno egzaktnog, i interpretiranog između redova. U tom procepu, meni kao umetniku otvara se pitanje – kako prikazati nekoga ko je pre svega prisutan u tišini?

U svom obliku, rad prati strukturu putovanja heroine, ali ne kroz linearno pripovedanje, već kroz atmosferu i fizičke transformacije prostora. Posetilac ulazi u ambijent koji funkcioniše kao unutrašnji mehanizam, laboratorija uma u kojoj se smenjuju faze radoznalosti, stvaranja, gubitka i preobražaja. Zidovi postaju membrana koja reaguje na zvuk: matematičke formule pulsiraju kao živa materija, vrata se otvaraju i zatvaraju poput unutrašnjih i spoljašnjih životnih granica, a Milevina silueta iskazuje njenu prisutnost bez imitiranja ili rekonstrukcije identiteta.

U jednom trenutku prostor se raslojava u tamu, ispunjenu fragmentima rukopisa i šapata, prikazujući ono što je ostalo nevidljivo u istorijskom narativu. Tišina je u ovom kontekstu mesto otpora i prostor u kom Milevina misao nastavlja da postoji uprkos brisanju i prećutkivanju. Iz nje nastaje završni segment rada, u kojem svetlost i senka postaju metafora povratka sebi. Ona je predstavljena kao subjekat mišljenja, žena koja je stvarala, sumnjala, borila se, preispitivala se i uprkos svemu ostala verna svom unutrašnjem svetu. U završnom segmentu rada, kada se senke razbiju u sitnu, skoro nevidljivu svetlosnu prašinu, javlja se utisak da se Mileva ne vraća kroz reprezentaciju, već kroz način na koji posmatrač počinje drugačije da vidi prostor oko sebe. U tom pomeranju percepcije nalazi se njena emancipacija: ne kao biografski podatak, već kao filozofska činjenica.

Proces kreiranja ovog rada za mene je postao dijalog sa njenim mislima koje nikada nisam čula, ali čiji ritam osećam. Nisam želela da govorim umesto nje, želela sam da konstruišem uslove u kojima njena prisutnost može da se oseti, gde njena misaona energija, etički horizont i unutrašnji ritam mogu da se percipiraju kao suptilna, ali postojana rezonanca.

U krajnjem ishodu, „Dekodiranje tišine“ je vizuelna priča o inteligenciji, o ranjivosti i otporu, o ženskom identitetu koji je istorija pokušala da marginalizuje, ali nije uspela da izbriše. To je prostor u kojem Mileva ne pripada nikome osim sebi i u kojem napokon postaje vidljiva.

O autorki: 

Tijana Jevrić je završila Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Multimedijalna je umetnica čije polje interesovanja su prostorne, site-specific i audio-vizuelne instalacije i hologramske projekcije. Njen rad je baziran na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene stvarnosti i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu je bila dobitnica stipendije i nagrade za najbolji umetnički rad iz discipline Novi mediji (2020). Realizovala je brojne projekte, publikacije, samostalne i grupne izložbe u Srbiji i inostranstvu, od kojih se izdvajaju one u Kulturnom centru Srbije u Parizu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Ars Electornica u Lincu. Predstavila je svoj rad na više značajnih grupnih izložbi, manifestacija i festivala. Učestvovala je i bila autor na nekoliko radionica u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nekoliko nagrada. Od 2017. sarađuje sa Galerijom BelArt iz Novog Sada na poziciji multimedijalnog dizajnera. Živi i radi u Novom Sadu.

Dizajner zvuka: Miloš Martinov – Lag
Dizajner svetla: Anđelko Popić 
Izrada video projekcija i animacija: Dejan Stojkov
Maping: Đorđe Popović

Događaj je podržan kroz međunarodni prejekat Mosaic.