Mjuzikl Mali Princ

Mjuzikl Mali princ, biće izveden 11. novembra u Srpskom narodnom pozorištu, sa početkom u 20 časova.

U produkciji Akademije zabave i umetnosti O&M
Režija: Ana Pinter

Po romanu Antoana de Sent Egziperija
Adapatacija teksta: Mateja Kardelis
Kompozitor i muzički producent: Damjan Deurić
Umetnički rukovodioci: Mia Inić i Dunja Deurić Kartalović
Koreografija i scenski pokret: Mia Inić i Jovana Rakić
Kostimografija: Nataša Vranešević
Scenografija: Željka Jakovljević
Ton majstor: Lado Leš
Svetlo majstor: Đorđe Bedov
Tehnička podrška: Olivera Inić
Ansambl pripremili: Dunja Deurić Kartalović, Mia Inić, Ksenija Mitrović, Jovana Rakić, Ana Pinter

Gosti: Hor AKUDUNS „Sonja Marinković“ i plesna sekcija NSDKC-a

Reč rediteljke:

Naša planeta, blagoslovena izvorima, planinama, okeanima i šumama, ružama, ovcama, lisicama pa i zmijama, naseljena je ozbiljnim ljudima. Oni žure, broje, strepe, i tako opterećeni, zaboravljaju stvari koje se golim okom ne vide, a koje daju životu smisao – ljubav, nežnost, maštu i igru. To deca najbolje znaju. To znaju i poneki odrasli koji imaju sreće da provode sa decom mnogo vremena i uživaju u tome. To su odrasli koji i dalje mogu da prepoznaju slona u zmijskom caru i čuju nestašni kikot zvezda u bistroj noći. Retki su, ali to nije najveća nesreća. Prava nesreća našeg vremena je u tome što deca zaboravljaju da budu samo deca.

U našoj predstavi, koju smo dugo, strpljivo i posvećeno stvarali, trudili smo se da što bolje svi razumemo delo koje smo odabrali da ispričamo publici. To nije jednostavna priča. Moja prva sećanja na „Malog princa“, kao deteta koje je naučilo da čita mnogo pre polaska u školu, nelagodna su. Bila sam uznemirena činjenicom da Mali Princ ne samo da umire na kraju priče, već dobrovoljno odlazi u smrt, i nalazila sam nepoštenim da mi se to predstavi kao njegov povratak kući. Tada je za mene smrt bila strašna stvar, dete ne može do kraja da pojmi koncept konačnosti. Trebalo je ponovo preispitati kako se odnositi prema tome i prema nelagodnosti koju izaziva. Nije to jedini događaj iz knjige koji nas je zbunio. Srećom, prostor naše igre bio je slobodan i udoban da možemo da razgovaramo i često filozofiramo o stvarno ozbiljnim stvarima. Koliko smo samo Mia, Dunja, Ksenija, Jovana i ja naučile od malih izvođača, i ne samo mi! I Damjan i Mateja i Željka i Nataša i Olja i svako ko je imao sreće da zaluta u naše igre. U svakome od ove dece i mladih ljudi koje ćete videti na sceni, čuči jedan Mali Princ ili jedna Mala Princeza – verni, neustrašivi i radoznali. Nadamo se da će sećanje na našu igru publika pamtiti kao što je Pilot pamtio susret sa Malim Princom u Sahari i da će dugo i mnogim prijateljima pričati priču o nama.