Плесна представа „Теорија реалности” (Милева: Декодирање)
Плесна представа „Теорија реалности” део је мултимедијалног догађаја „Милева: Декодирање”, који ће бити одржан у Челичани, у Дистрикту, и на тај начин обележити 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн. „Милева: Декодирање” свечано ће отворити Челичану, као нови, обновљени простор у Дистрикту, а такође ће својим мултимедијалним карактером још једном потврдити Унеско титулу који је Нови Сад добио 2023. године као град медијских уметности.
Плесна представа „Теорија реалности”, аутора и кореографа Дарка Стантића и редитељке Маје Гргић биће приказана 20. децембра у 19.30 и 21. децембра у 21 сат, а извешће је чак 40 плесача Културно-уметничког друштва „Вук Караџић”. Полазећи од саме чињенице да је коло уписано на Унеско листу нематеријалне културне баштине света, овај сегмент ослања се на његову универзалну вредност, стављајући га у савремену сценску форму, у складу са титулом коју Нови Сад носи. Представа ће имати специјално стилизоване костиме, док музику потписује композитор Фран Погрмиловић. Изведба ће бити праћена уз 30 музичара оркестра „Artisti dell’Arco”, удружења „Musicopolis”.
Улаз је слободан уз обавезну пријаву:
ПРИЈАВА за 20. децембар у 19.30 сати
ПРИЈАВА за 21. децембар у 21 сат
O представи:
У овој представи време није линија, већ мрежа тренутака који се преплићу и враћају једно другом. Три времена – прошлост, садашњост и будућност – стапају се у један круг који се стално изнова затвара. У средишту тог круга је Милева: биће раслојено између онога што сања, онога што ствара и онога што памти.
Истовремено ћерка, мајка, партнерка и научница, она је у себи носила све улоге одједном, чак и када је живот од ње захтевао да их напушта једну по једну. У тој петљи времена остаје присутна. Милева као сан, Милева као мисао, Милева као сећање.
У истој мрежи Милева је и она која се не повлачи. Није пристајала на границе које су јој друштво и време постављали; пратила је јасноћу свог дара, светлост коју је само она могла да разуме. У епохи затвореној за жене, била је она која сама отвара врата знања.
Али храброст никада није искључила љубав. Носила је и нежност и амбицију, и жеље и страхове – расцеп између путева који се не могу истовремено живети. Бирала је између мајчинства и науке, између сопствених снова и онога што јој је живот наметао.
Представа спаја три Милеве. Шта су једна другој оставиле, шта су себи обећале? Да ли је икада пронашла мир? И шта нама, после свега, остаје као одговор?
Ко је била Милева Марић и да ли се таква једначина уопште може решити? Ми бирамо да је памтимо као створитељку, као силу која помера границе. Милева је физика.