Predstava „Upotreba čoveka“ | Kaleidoskop kulture 2024
Predstava „Upotreba čoveka“, po romanu Aleksandra Tišme, biće izvedena u Distriktu na Sceni 1, u okviru nedelje književnosti, 13. septembra, sa početkom u 21 čas. Predstava UG „Novi tvrđava teatar“ biće deo Tišma paviljona, u okviru koga će posetioci imati priliku da vide i izložbe, predstave, prisustvuju razgovorima sa nagrađivnaim piscima, posete razmenu knjiga kao i mnoge druge zanimljive programe.
„Upotreba čoveka“ je priča o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma, te ne preduzimaju ništa iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada.
Glavna junakinja je Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, koja iz gospodskog novosadskog života biva deportovana u Aušvic 1943. godine sa svojom porodicom, ali i sa ostalim jevrejskim porodicama. Vera jedina preživljava taj stravičan život i prizore, jer logorsko vreme provodi u „kući radosti“ bordelu gde im seksualne usluge koje pružaju SS vojnicima produžavaju život i odlažu put u krematorijum.
Posle oslobođenja, Vera biva internirana u Novi Sad, preko koga je prošao valjak rata, uništenja, ubistava, racija, oslobođenja i u kome nema više ni svoje kuće niti ikoga i ičega što je vezuje za život pre logora.
Bez posla i gotovo bez pomoći i podrške, Vera preživljava onako kako je u logoru naučila da se opstaje – predavanjem svog tela muškarcima.
Pitanje je da li treba preživeti kada se ceo tvoj svet raspadne i nestane? Nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim? Da li se treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa koje se vraćaju i ne daju mira? Ima li tada više smiraja, doma? A kako se ne boriti za život kada je to najjači čovekov nagon? Kako mu objasniti da ne treba živeti?
Ratna psihologija koja stupa pretvara čoveka u robu za upotrebu, materijal za sprovođenje tuđih namera.
Nije li tada nagon za preživljavanje neprijatelj koji nas gura u propast?
Šta je sve čovek i šta je sve u njemu? Pitanje je centralno za rad na ovoj predstavi. Biće koje se prilagođava uslovima? U miru je civilizovan građanin koji se bori za mirnodopske vrednosti, a isti taj u ratu postaje deo zloglasnog mehanizma koji sprovodeći naređenja gura u poniženje i smrt hiljade drugih. Da bi ga posle rata opet zatekli u nekim mirnim porodičnim uslovima.
Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Postaje ono što vreme od njega traži. Na kraju predstave, Vera sreće Sredoja Lazukića, svog prijatelja iz detinjstva. Oni u drugom nalaze utehu i spas. Međutim, pre nekoliko godina, mladi ljudi puni životnog elana, samo nekoliko godina kasnije su potrošeni, samleveni ratom i stradanjima, i nemaju jedno drugom šta više da pruže. Oni uništavaju poslednju uspomenu koja ih podseća da su nekada bili mladi, bezbrižni, zaljubljeni, puni očekivanja. Sveska koja ih povezuje, a na čijim kožnim koricama piše „poesie“, nestaje u plamenu. Vera i Sredoje odlaze, svako u svoje beznađe koje će ih uskoro odvesti u smrt.
Predstava će se raditi sa 6-8 glumaca koji će lako i očigledno prelaziti iz lika u lik, ne skrivajući proces stvaranja situacija, kako bi ovu ogromnu epsku priču o ratu i čoveku u njemu učinili scenski jednostavnom i značenjski i narativno sagledljivom.
Reditelj: Boris Liješević
Prema romanu Aleksandra Tišme
Dramaturg: Fedor Šili
Dramatizacija: Fedor Šili i Boris Liješević
Scenografija: Željko Piškorić
Kostimografija: Marina Sremac
Muzika: Stefan Ćirić
Igraju: Emina Elor, Draginja Voganjac, Jugoslav Krajnov, Dušan Vukašinović, Ognjen Nikola Radulović, Aljoša Đidić, Ognjen Petković.
Koprodukcija: Novi tvrđava teatar, Novosadsko pozorište (Ujvideki Szinhaz), Budva grad teatar, East West centar Sarajevo
Ulaz je slobodan.
Kaleidoskop kulture kao najznačajnija regionalna umetnička smotra i najbolji evropski trend brend, sedmi put spaja svetske zvezde, velikane srpske umetnosti, stvaraoce u usponu, lokalnu i nacionalnu scenu.
Više informacija o programu pročitajte na zvaničnom sajtu Kaleidoskopa kulture.