Čitaonica ŽeNSkog muzeja
Čitaonica ŽeNSkog muzeja, u organizaciji Rekonekcije, održaće se u četvrtak 20. juna, od 19 časova u objektu Radionica u Distriktu.
Ovom prilikom pričamo o “King Kong teoriji” Viržini Depent, sa prof. dr Vladislavom Gordić Petković i književnicom Andreom Popov Miletić.
Viržini Depent se zalaže za neki novi feminizam i za drugačiji pogled na muško-ženske odnose, jedna je od najvažnijih savremenih feminističkih književnica:
“Pišem u ime ružnih, za ružne, matore, kamiondžijke, frigidne, loše jebane, nejebljive, histerične, opičene, za sve isključene sa velikog tržišta dobre ženske. I tu počinjem, da bi stvari odmah bile jasne: ni zbog čega se ne izvinjavam, nisam došla da se žalim. (…) Iskreno, zaista mi je drago za sve one kojima stvari odgovaraju takve kakve su. Kažem to bez i trunke ironije. Ali ja jednostavno ne pripadam tim ženama. Naravno da ne bih ovako pisala da sam lepa, toliko lepa da zavrtim glavu svakom muškarcu pored kojeg prođem. Govorim kao proleterka ženstvenosti, tako sam govorila i juče i tako ću nastaviti sutra.”
Viržini Depent je poznata po svom radu na istraživanju života ljudi na marginama društva, pola, seksualne revolucije koju je živela generacija X i pornografije u javnim prostorima kroz nove komunikacione tehnike.
Rođena je u Nansiju 1969, na severoistoku Francuske, u levičarskoj porodici. Za vreme školovanja pokazuje buntovničke tendencije i počinje da se interesuje za književnost i pank muziku, bavi se najrazličitijim poslovima, od prodavanja ploča i pisanja članaka za muzičke časopise, preko bebisitovanja i čišćenja kuća, sve do povremene dobrovoljne prostitucije.
U svojim delima se bavi kritikom modernog francuskog društva. Obrađuje brojne kontroverzne teme, kao što su mizoginija, rasizam, pornografija, LGBT, alkohol i droga, a najčešći motivi su nasilje i seks. Autorka je petnaest romana, brojnih pripovedaka, književnih kritika, eseja i nekoliko filmova.
Kontroverzni roman prvenac iz 1993. godine “Kresni me”, koji će doživeti ništa manje kontroverznu ekranizaciju kao dugometražni igrani film, doveo je u središte savremene francuske književnosti. Usledili su naslovi “Obrazovane kučke”, “Lepe stvari”, “Zagristi do kraja”, “Teen spirit”, “Tri zvezde”, “Baj, baj Blondi”, “Čedo apokalipse” ,“Vernon Trodon”,.
Dobitnica je mnogih književnih i drugih nagrada
Za roman “Lepe stvari”, dobila je nagradu Flor, i nagradu Sveti Valentino. Za roman “Čedo apokalipse” dobila je nagrade Trop Virilo i Renodo, a bila je u najužem izboru i za Gonkurovu nagradu. Članica je Akademije Gonkur od 2016.
Knjiga “King Kong teorija” (King Kong Theoryse) ponekad se predaje na rodnim studijama i „često se prenosi na milenijumske žene kao preporuka hladnog, ne toliko starijeg mentora“.
Priča se o njenim iskustvima u francuskoj seksualnoj industriji, degradaciji i pohvalama koje je doživela zbog pisanja knjige Kresni me. Cecilia Backes i Salima Boutebal napravile su scensku adaptaciju King Kong Theory tokom festivala „Napolju“ u Avinjonu.