Хризантема која убија / European Eyes on Japan

Андреа Палашти приказаће свој рад „Хризантема која убија” у оквиру пројекта European Eyes on Japan од 9. до 20. новембра у Дистрикту, у објекту Фабрика, Локал 2. Изложба говори о томе како је један цвет повезао политику, екологију, и климатске промене, али и Србију и Јапан. Отварање је заказано 9. новембра у 19 часова.

Овај пројекат део је програмског лука Друга? Европа Европске престонице културе, а реализован је уз подршку EU-Japan Festa.

Реч ауторке:

Историја српско-јапанског односа је историја пуна прича и легенди, али ниједна није тако упечатљива као прича о Хризантеми која убија.
Године 1890. јапански бизнисмен из Wакаyаме, Eiichiro Ueyama, изумео је први калем против комараца на свету. Овај спирални тамјан који одбија комарце, направљен је од осушене пасте цвета Далматинског бухача, и постао је главни извор куц́них инсектицида у свету. Eiichiro Ueyama је први пут набавио семе цветова бухача од H. E. Amoore који је водио компанију за трговину биљкама у САД, али је убрзо схватио да порекло цвета потиче из Краљевине Далмације (касније Краљевине Југославије). Ово је био почетак једног лепог пријатељства између Јапана и Србије. Eiichiro Ueyama је 1910. године регистровао компанију и заштитни знак Kincho, те заједно са Краљевином Југославијом постао је највећи извозник бухача на свету. Краљ Александар I Карађорђевић одликовао га је 1929. године титулом почасног конзула Краљевине Југославије у Осаки за допринос развоју продуктивнијих метода узгоја и корисних примена цветова Далматинског бухача. Данас, његов ппраунук Naohide Ueyama и председник Dainihon Jochugiku (Кинчо компанија) почасни је конзул Србије у Осаки, пошто се Краљевина Југославија распала током историје.

„Хризантема која убија” је истраживачки пројекат у настајању који узима Далматински бухач као студију случаја откривајући како је цвет постао симбол политичке и економске дипломатије: пратећи његово путовање од Краљевине Далмације (касније Краљевине Југославије) до Јапана и истражујући чудне и наизглед невидљиве везе између цвета, његовог инсектицидног својства, економије, политике, екологије, комараца и климатских промена. Документујући причу о цвету из Хрватске, Србије и Јапана, пројекат разматра Далматински бухач из различитих перспектива других аутора, (хи)сторија, географија и система знања.

Пројекат је развијен у сарадњи са Даниелом Поповићем. Истраживање у Јапану је омогућено кроз Фотографски пројекат „European Eyes on Japan/Japan Today“ – на позив кустоскиње и уметничке директорке Mikiko Kikute, а финансиран од стране ЕU Japan Fest Japan Committee (Токио). Захваљујемо се запосленима компаније Dainihon Jochugiku c.o. (Kincho компанији), Предузетничком музеју изазова и иновација – Привредне и индустријске коморе Осаке, као и Вртном центру Инносхима за дељење своје стручности и коришћење њихове архиве фотографија. Изложбу прати уводни есеј ван. проф. др Андрије Филиповића, као и јавно читање ауторске поезије Јована Јакшића.

Посебна захвалност: Naohide Ueyama (председник компаније Dainihon Jochugiku/Kincho и Почасни генерални конзул Републике Србије у Осаки); Rina Suzuki и Kazuhiro Yoshida (Dainihon Jochugiku, Oсака); Seiichi Kashima, Hiroyuki Kawai и Hiroko Kusumi (Kishu фабрика Dainihon Jochugiku, Aрида); Tomoyuki Hikitsuchi, Dr Yukio Kikuta, Takanori Yamashiro, Yumi Kawajiri, Toshiya Ohshima, Honami Mitsuishi, Takahiro Yanagisawa, Takahiro Mita (Лабораторија за истраживање и развој Dainihon Jochugiku, Oсакa); Yachiho Okano (Innoshima Flower Center, Innoshima); Watanabe Koichi (уметник, Осака); Mikiko Kikuta (кустоскиња, Токио); Cathy Hirano (преводилац, Taкамацу); Yuichi Hirano (aрхитекта, Такамацу); Hitomi Kawasaki (Gendaibonsai Japan, Kјото); Tamami Muneyasu (Setouchi Triennale супервизор, Takamatsu); Dr Nobuyuki Tanaka Народни музеј природе и науке, Одељење за ботанику, Tsukuba); Prof. dr sc. Hidetoshi Nagamasu (Muзеј Кјото Универзитета); Prof. dr sc. Kazuhiko Matsuda (Nara Kindai Унвиерзитет, Катедра за примењену биолошку хемију); Masamichi Yamano (Pyrethrum House,Taкамиџима; Toki Noriko (Tokyo Art Space, Toкио); Yukino Takashima (преводиац, Гете-Институт Осака Кјото); Haruka Shirahama (Alt_Medium, Toкио); Hirofumi Nakamae (уметник, Осака); Atsuko Kotaka (уметница, Фујино); Shuichi Nemoto (Хербаријум Универзитета у Токију ТI); Satoshi Nagae (Физиолог за вежбе, Јокохама); Daishi Uchida и Yo Yakushi (Токијска филијала Канцеларије за заштиту биља – Министарство пољопривреде, шумарства и рибарства); Чланови Галерије 176 (Осака); Shuji Kogi и Saori Hakoda (EU-Japan Fest, Toкио); Александра Ковач и Марија Перишић (Амбасада Републике Србије у Јапану, Токио); Др Милица Рат (Хербаријум БУНС, Департман за биологију и екологију Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду); Др Милица Аћимовић (Институт за ратарство и повртарство, Одељења за повртарске и алтернативне биљне врсте, Нови Сад); Ван. проф. др сц. Мартина Грдиша и др сц. Филип Варга (Свеучилиште у Загребу, Агрономски факултет, Завод за сјеменарство, Знанствени центар изврсности за биоразноликост и молекуларно оплемењивање биља, Загреб); Др сц. Марија Југ-Дујаковић и др сц. Тонка Нинчевић (Институт за јадранске културе и мелиорацију крша, Сплит); Вероника Гамулин (историчарка уметности и независна кустоскиња, Загреб); Виктор Поповић (уметникт/дизајнер, Сплит).

Андреа Палашти (1984) је визуелна уметница и предавачица из Новог Сада. Њено стваралаштво превазилази уметничке, кустоске и педагошке границе у којима акценат ставља на питања културне географије, историје и свакодневног живота, експериментишући са фотографијом, видео записима и илустрованим предавањима. Њена пракса се често заснива на сарадњи са другим уметницима/колективима, породицом, студентима, кустосима, новинарима, научницима и/или историчарима. Део је уметничког савета Галерије СУЛУВ у Новом Саду. Тренутно ради као ванредна професорица на предмету Ликовни елементи, на Академији уметности у Новом Саду, повезујући своје колаборативне уметничке истраживачке пројекте са образовним стратегијама.

Фото: Андреа Палашти. Далматински бухач (Tanacetum cinerariifolium /Trevir. /Sch. Bip.), Хербаријум БУНС, Департман за биологију и екологију Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду; део пројекта Хризантема која убија.

 

Ознаке:

Датум

18. Новембар 2022.
Завршен!

Локација

Дистрикт
Булевар деспота Стефана 5, Нови Сад

Организатор

Фондација "Нови Сaд - Европска престоница културе"
Интернет адреса
https://novisad2022.rs/

Остали организатори

EU – Japan Fest Committee
Интернет адреса
www.eu-japanfest.org
X