Филмске, психолошке и медијске радионице

Филмске, психолошке и медијске радионице биће организоване од 6. до 8. јуна у 12 часова у Музеју савремене уметности Војводине.

Радионице су намењене свима вама који се интересујете за теме родно заснованог насиља, радних права жена, положаја жена у уметности, филмским ауторкама, о феминистичком психолошком приступу, обрасцима понашања у партнерским везама, родно сензитивном новинарству.

Радионице ће бити одржане у склопу „Аутономног фестивала жена” (АФЖ) који се одиграва од 6. до 12. јуна у Музеју савремене уметности Војводине, у току програмског лука Хероине.

На недељу дана Нови Сад постаје град жена кроз јавну дискусију, радионице и наступе.

Вођен искуством пређашњих активисткиња и феминистикиња, а позивајући на женску сарадњу и солидарност научену из ранијих покрета за родну равноправност и женске уметничке праксе, „Аутономни фестивал жена” (АФЖ) представља јединствен догађај промоције феминизма, родне равноправности и културе ненасиља.

Кроз фестивалску форму биће представљене иновативне методе за покретање разговора о положају жене у друштву, интерактивним приступом циљној групи код које се жели подстаћи активизам, како би се постигло реално, а не само декларативно унапређење положаја жена у локалној заједници.

Распоред активности и теме на радионицама:

6. јун / 12 – 14 часова

Радионица 1 – Како бирамо партнере из угла теорије емоционалне везаности

Психолошка истраживања показала су да одрасле особе у својим љубавним везама и партнерским односима, показују обрасце емоционалног везивања који су слични обрасцима емоционалног везивања деце за родитеље. Новија истраживања су показала да поред ових родитељских утицаја, на формирање стилова афективне везаности утиче и животно искуство.

Рано формирани обрасци афективне везаности опстају и трају кроз године одрастања, утичу на формирање особина наше личности и перманентно обликују понашања, очекивања и осећања према партнеру. У љубавној вези наше понашање је последица очекивања и уверења из детињства односно веровања која смо сами створили о себи и блиским везама на основу својих емоциналних веза из прошлости. Сви људи, у вези или у браку, потпадају под једну од четири категорија емоционалне везаности: сигуран, преокупиран, избегавајући и дезорганизован стил емоционалне везаности. Сви они се разликују међусобно по погледу на интимност и заједништво, начину на који се носе са конфликтима, односу према сексу, способности да изразе своје жеље и потребе и очекивањима која имају од партнера и партнерског односа.

7. јун / 12 – 14 часова

Радионица 2 – Хајде да се играмо: Концепт драмског троугла

Психолошке игре су начини на који особа изражава своја животна уверења и уклапа друге и свет у њих. Ерик Берн је уочио правилности у људској интеракцији које је назвао психолошким играма. Дефинисао их је као низ скривених размена у људској комуникацији које су комплементарне, репетативне и које воде ка врло одређеној и јасно дефинисаној психолошкој добити.

Несвесна игра је увек резултат унутрашњег конфликта. Људи започињу игру у нади да ће разрешити конфликт и потврдити позитиван став о себи, другима и свету, али се увек се деси да докаже супротни, негативан став у вези важног животног питања тј. став осеби, другима и свету.

Постоји више начина за боље разумевање и за анализу игара, и један од њих је Карпманов Драмски Троугао. Карпман је користио троуглове за мапирање сукобљених или драматично повезаних људских односа. Карпманов драмски троугао представља везу између личне одговорности и моћи у сукобима и деструктивних и променљивих улога које људи играју. Карпман је три улоге поставио на изврнути троугао и навео их као три аспекта, односно лица драме. Те три Улоге су: Прогонилац, Жртва и Спасилац.

8. јун / 12 – 14 часова

Радионица 3 – Несигурност у партнерском односу: Зашто мислите да су сви мушкарци/жене исти?

Самопоуздање и ниво задовољства партнерством налазе се у блиској повезаности. Самопоуздање не одређује само начин на који особа доживљава саму себе, већ и њену способност да прихвати љубав и приврженост у партнерском односу. Особе са ниским самопоуздањем имају уверење да их партнер види једнако негативно као што сами себе виде, што доводи до мањег задовољства партнерским односом.

У партнерству су присутни различити понашајни обрасци који су манифестација унутрашњих процеса вођених недостатком самопоуздања:

– Жртвовање сопствених потреба како би се удовољило партнеру,

– Преокупираност партнером и партнерским односом, забринутост за однос, стално преиспитивање о томе да ли партнер жели мање блискости,

– Пројекција негативних исхода, размишљање о томе како се однос одвија у негативном смеру, осећај неиспуњености и несреће (последица је неизговорених и неиспуњених потреба),

– Скривање сопствених погрешних уверења (што доводи до дистанце у односу, а прави узрок се не препознаје),

– Љубомора и тражење доказа који ће разуверити да постоје разлози за њу (из чега се активирају понашања која партнера само терају још даље),

– Избегавање блискости и интимности (друга крајност несигурности), флертовање са другим особама, игнорисање партнера, његових потреба и осећања, доношење одлука без договора.

Комуникационе вештине кључне су за било који интимни однос. Што је однос интимнији, то су захтеви за комуникацијом већи и сложенији.

Партнер програмског лука Хероине је Ерсте банка.

Фото: Промо