Градска линија

Градска линија је део програма недеље књижевности у оквиру лука Калеидоскоп културе и обухвата изложбу и концерт које ћемо имати прилике да видимо, чујемо и осетимо 20. и 21. септембра, у књижари Bulevar Books.

У уторак 20. септембра, отварање изложбе фотографија Ксеније Вукашиновић а након тога, концерт групе Deen Steady.

У среду, 21. септембра, књижевни маратон – читање прича и песама из књиге Новосадски књижевни бедекер.

Учествују:

Саша (Александра) Савановић рођена је у Новом Саду 1986. године. Њене приче, есеји и теоријски текстови објављивани су у штампаним и електронским магазинима, периодичним часописима, зборницима и другим публикацијама. Уредница је часописа Зент. Ради као независна истраживачица, програмска уредница и пројектна менаџерка у култури и непрофитном сектору. Њен први роман „Десети живот” се 2019. године нашао у ужем избору за Нинову награду.

Андреа Попов Милетић

Андреа Попов Милетић (Нови Сад, 1985) ауторка је збирке прича „Безазлене цртице” објављене у едицији Првенац, СКЦ Крагујевац, 2013. Захваљујући наградном конкурсу Трећег трга објавила је роман „Пионири малени, ми смо морска трава” (Београд, 2019) који је ушао у шири избор НИН-ове награде и ужи избор Виталове награде Златни сунцокрет. Роман доживљава и друго издање (Булевар books, 2021). Дневничке белешке „Остани сува данас у Печују” објављује као резултат резиденцијалног боравка, пројекта реализованог у сарадњи Фондације Нови Сад 2021 и Печујског програма за писце Pécsi Íróprogram (Мађарска, 2017.) Уврштена је у антологију Новосадска женска проза: од исповести до путописа (приредила Владислава Гордић Петковић). Проза јој је преведена на македонски, албански, немачки и енглески језик.

Бојан Кривокапић

Бојан Кривокапић (Бачка Топола, 1985), објавио је: „Трчи Лилит, запињу демони” (кратке приче, 2013), „Жохаров лет” (поезија, 2014), „Пролеће се на пут спрема” (роман, 2017) и „Гнездо дечака” (поезија, 2019). Вишеструко награђиван за књижевно стваралаштво. За роман „Пролеће се на пут спрема” године 2018. добија Награду Мирко Ковач за најбоље дело младог аутора у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори. Књижевни текстови су му преведени на италијански, немачки, мађарски, албански, словеначки, македонски и енглески језик. Дипломирао је на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Води радионице креативног писања. Живи у Новом Саду. Званични sajt: bojankrivokapic.com.

Бојан Самсон

Бојан Самсон (Осијек, 1978). Живи и ради као библиотекар у Новом Саду. Збирке песама: „Суперблуз” (2007), „Фолк Сингер” (2018). Један је од приређивача Зборника нове новосадске поезије „Нешто је у игри” (2008). Са Зораном Дражићем чини поетско-музичку групу Башта фетиша.

Бранислав Живановић

Бранислав Живановић рођен је 1984. године у Новом Саду. Основне и мастер студије завршио је на одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, где је запослен на месту асистента. Пише и објављује поезију, књижевну критику, есеје и научне радове. Објавио је следеће књиге поезије: „Погледало”, 2010; „Црно светло”, 2012; „Сидро”, 2017. и „Песма галиота”, 2019. године. За песнички рад награђен је Бранковом наградом 2010. и наградом Новица Тадић 2019. године. Песме су му превођене на руски, немачки, мађарски и енглески језик. Један је од уредника портала и часописа за књижевност, филозофију и друштвену теорију Ризом, члан је уредништва часописа Домети и редакције часописа Златна греда. Члан је програмског одбора Међународног новосадског књижевног фестивала и уредништва Сомборског књижевног фестивала. Живи у Новом Саду.

Драган Бабић

Драган Бабић (Карловац, 1987), основне, мастер и докторске студије завршио на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се есејистиком и књижевном критиком, главни је уредник часописа Домети и програмски уредник Сомборског књижевног фестивала. Објавио је две збирке „Твитер прича” (2014. и 2017), приредио књигу „Проза о прози: фрагменти о краткој причи Давида Албахарија” (2017) и антологију „Сићушне приче: српска микро-прича” (2021).

Дубравка Ребић

Дубравка Ребић (1990) рођена је и одрасла на Лиману један. Дипломирала је журналистику на Филозофском факултету, а мастер студије из маркетинг менаџмента завршила је на Факултету организационих наука у Београду. Неуспешно се бавила модерним балетом, писала музичке и филмске рецензије, радила као копирајтерка и родила једно легендарно дете. У јулу 2021. године објавила је роман првенац „Тонемо”.

Душан Вејновић

Душан Вејновић (Сомбор, 1981) аутор је прозних збирки „Тврдоглаве белине” (2011, награда „Ђура Ђуканов“) и „Бочне гране еволуције” (2017), романа „Јако и никоме” (2014), те збирке песама „Посебне потребе” (2013). За превод романа Амајлија Роберта „Болања” (2015) добио је награду „Радоје Татић“.

Ђорђе Деспић

Ђорђе Деспић (1968, Ужице), докторирао је на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, где и ради као ванредни професор.

Објављене књиге (критике, есеји, студије): „Аксиолошки изазови” (2000), „Спирални трагови – критике и есеји о српском песништву” (2005), „Порекло песме – потенцијал интертекстуалности у поезији Миодрага Павловића” (2008), „Преживети у тексту – критике и есеји о српској прози” (2011), „Тумач и песма – есејистика Миодрага Павловића” (2021).

Песничке књиге: „Песме и други ожиљци” (2018. Награда „Милош Црњански“), „Аутохипноза” (2021).

Ђорђе Мајсторовић

Ђорђе Мајсторовић је рођен 1986. године у Тузли. Највећи део досадашњег живота провео је у Нишу, где је дипломирао на Филозофском факултету, на департману за историју, након чега се сели у Нови Сад. Осим што објављује, Мајсторовић је активан у књижевности и путем радионица креативног писања. Најпре је то чинио као полазник, а у последњих пар година и као водитељ и један од покретача радионице „Писалиште” у оквиру Омладинског центра ЦК13 у Новом Саду, где ради као уредник књижевног програма.

Ђорђе Писарев

Ђорђе Писарев (1957) приповедач, романописац, есејиста и критичар, најсклонији је експерименту и један је од најрадикалнијих припадника генерације такозване младе српске прозе са поцетка 80-их година 20. века, са којом се постмодерна дефинитивно устоличила као доминантна струја у савременој српској прози. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни уредник часописа „Поља”, уредник „Става”, „Недељног Дневника” и „Српског књижевног магазина”. Заступљен је у десетак антологија савремене српске прозе. За роман „Пописујући имена ствари” добио је награду за најбољу књигу године Друштва књижевника Војводине, док је „Готска прича” награђена првом наградом Покрајинског фонда за културу, а роман „Завера близнакиња” наградом „Лаза Костић”. Стипендију „Борислав Пекић” стекао је за рукопис романа „Под сенком змаја”. Објавио је много књига прозе и један је од најплоднијих савремених српских писаца.

Филип Грујић

Филип Грујић (1995) је дипломирани драматург, аутор романа „Блудни дани куратог Џонија” и „Подстанар”. Истовремено се бави и писањем за позориште, а добитник је Стеријине награде за драму „не пре 4:30 нити после 5:00”. Свира у бенду Цимерке.

Катарина Пантовић

Катарина Пантовић рођена је 1994. године у Београду. Основне и мастер академске студије завршила је на Одсеку за компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је тренутно на докторским студијама. Ангажована је као истраживач-стипендиста у Институту за књижевност и уметност у Београду. Пише и објављује књижевну критику, есејистику, научне радове и поезију у релевантној периодици, научним зборницима и на интернет порталима. Објавила је песничку збирку „Унутрашње невреме” (Матица српска, 2019, најужи избор за „Бранкову награду“ и „Матићев шал“). За своју поезију, научни рад и успех током студија добила је бројна признања. Песме су јој превођене на немачки, француски, шпански и словеначки језик. Чланица је уредничког одбора издавачке куће Трећи Трг. Чланица је неколико жирија за књижевне награде. Живи и ради у Београду и Новом Саду.

Љиљана Малетин Војводић

Љиљана Малетин Војводић је дипломирала књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду где и живи. Чланица је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине. Ауторка је романа, антологија и књига уметника на српском и енглеском језику: „Скрик” (2020), „‘Post-Nora’ art(ist)?” (2020), „Носталгија за Севером #Slika Шведске у српској култури” (2017) „Норвешка од Бјернсона до Кнаусгора” (2016), „Those who eat raw meat” (2016), „Vanishing Home” (2016), „Instruction as Writings” (2016), „Dwarves and Hyperborea” (2014), „Они који једу сирово месо” (2013), „Норвешка прича” (2013), „Финска, земља Калевале, језера и сауна” (2011), „У егзилу” (2011) и „Патуљци” и „Хипербореја” (2008). Награђена је Наградом Андра Гавриловић и Наградом Милутин Ускоковић за савремену приповетку. Текстове објављује у дневним листовима, књижевним часописима и блоговима: Данас, Поља, Интеркултуралност, Нова мисао, Београдски књижевни гласник, Летопис Матице српске, Стране.ба, Свеске, П.У.Л.С.Е, Плезир, Арт Box, Хипербореја и др. Уредница је портала са савремену уметност и културу Арт Box; кооснивачица и координаторка уметничког резиденцијалног центра Арт Box. Предаје књижевност у Карловачкој гимназији.

Маја Солар

Маја Солар (1980, Загреб) је докторирала филозофију. Бави се друштвеном и политичком теоријом, пише поезију и прозу. Чланица је лево оријентисаног теоријског и политичког колектива „Герусија“ и сарадница „Форума Рома Србије‟. Део је уредништва часописа за теоријске праксе „Ствар” и медијског портала „Слободни Филозофски‟. Објавила је три збирке поезије. Ауторка је преко тридесет научних радова из друштвене теорије. Области интересовања: queer & феминистички марксизам, црни феминизам, ромски феминизам, теорије рада, теорије власништва, теорије луксуза, историја социјализма итд. Објавила је три збирке поезије, од којих је „Макулалалалатура” (2008) добила Бранкову награду. Збирка је награђена и на конкурсу за прву књигу (СКЦКГ), добила је прву награду Фестивала поезије „Ђуро Папхархаји“ у конкуренцији до 30 година и била је у ужем избору за Виталову награду.

Маријана Чанак

Маријана Чанак (1982, Суботица), пише прозу. Завршила Филозофски факултет у Новом Саду. Двострука добитница књижевне награде Лаза К. Лазаревић за најбољу необјављену приповетку на српском језику (2019. и 2005). Награђивана на регионалном конкурсу за најбољу квир причу организације Queer Монтенегро („Нови живот”, 2021; „Write Queer“, 2021; „Живјети квир живот”, 2020), на конкурсу Спасимо путопис (2021), Милутин Ускоковић (2021), Порталибрис (2020), Улазница (2002). Заступљена у зборницима (Бибер, Лапис Хистриае, Црте и резе), часописима (Поља, Кораци, Eckermann, Зин Daily, Артеист, Стране, Човјек-часопис) и на порталима у земљи и региону. Објавила књигу прозе „Улични продавци улица” (Едиција Прва књига Матице српске, 2002) и збирку прича „Праматере” (Зенит Books, 2019).

Милан Трипковић

Милан Трипковић је рођен 1977. у Београду. Завршио је студије на катедри за Српску и компаративну књижевност 2002. на Филозофском факултету у Новом Саду. Један је од оснивача књижаре Булевар Books. Његов први роман „У далеком свету обичних људи” објављен је 2018. године у издању Чаробне књиге.

Настасја Писарев

Настасја Писарев (Нови Сад,1986) је докторирала компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду на теми Поетика камерних простора у прози Милоша Црњанског. Објавила је две књиге књижевне теорије „Последња стаза хероја” (Мали Немо, 2013) и „Поетика камерних простора у прози Милоша Црњанског” (Мали Немо, 2020). Објављивала је теорију и прозу у више књижевних часописа (Летопис Матице српске, Култура, Свеске, Поља, Улазница, Хид, Златна Греда, Повеља), њена проза увршћена је у више антологија и избора (Апокалипса јуче, данас, сутра, Шекспиријенс, Нова прича Новог Сада, Алмахах прича ДНК, Новосадска женска проза).

Небојша Миленковић Нови

Небојша Миленковић (1971) историчар уметности, писац и грађански активиста. Објавио неколико збирки поезије, књигу прича „О Хармсу и другим демонима’’, историјско-уметничку студију „Звезда и њена сенка’’, уметничке монографије о Славку Матковићу, Балинту Сомбатију, Владимиру Копицлу, Вујици Решину Туцићу, Слободану Шијану, Божидару Мандићу и Породици бистрих потока те Илији Шошкићу (са З.Ерићем). У издању новосадске Академске књиге објавио романе: „Нешто што страшно подсећа на живот: Кратка историја летења у Суботици’’ 2019 и еротско-психолошки трилер „Савршен антиталенат за срећу“ 2021.године.

Ненад Шапоња

Ненад Шапоња (1964) је новосадски књижевник, публици познат по књигама „Бедекер сумње”, „Слатка смрт”, „Изгледам, дакле нисам”, „Постоји ли додир твоје душе” и многим другим. Актуелни је добитник награде „Мома Димић”, коју додељују Библиотека града Београда и Градска општина Сопот, за књигу путописа „А Брисел се да преходати лако”. Власник и уредник издавачке куће Агора, а од недавно и директор Културног центра Војводине “Милош Црњански”.

Никола Оравец

Никола Оравец је рођен 17.04.1984. године у Новом Саду. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду. Поезију је обично објављивао на сајту www.bundolo.org. Један је од уредника зборника Bundolo offline 3, којег је објавио СКЦ Крагујевац 2012. Организатор је вечери поезије Поетариум, у Новом Саду од 2012. до данас. Објављивао поезију, критику, есеје и интервјуе у периодици и на интернету. Добитник прве награде на фестивалу поезије Протест у култури 2013. који је организовао Поезин. Учествовао на European Poetry Slam Championship 2014 у Малмеу, Шведска, а 2015. објављује прву збирку поезије „Коцка су бачене!“ у едицији Првенац, СКЦ Крагујевац.

Сава Дамјанов

Рођен је 1956. године у Новом Саду. Ту се и школовао. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, где и данас ради као ванредни професор за Историју српске књижевности: предаје Српску књижевност 19. века и изучавање модерне националне књижевности. Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастици, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и компаратистици. Аутор је бројних књига и добитник многих награда и признања.

Синиша Туцић

Синиша Туцић је рођен 1978. у Новом Саду. Мастерирао је Српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду са темом „Слика света у делу Доситеја Обрадовића“. Објавио је збирке поезије: „Бетонска кома” 1996, „Крвава сиса” 2001, „Нове домовине” 2007, „Метак” 2012, „Побацани пасворди – избор из поезије са преводом на енглески” (2015), „Механички монструми” (2020). Заступљен је у бројним антологијама и зборницима поезије. Један је од приређивача и аутор у зборнику нове новосадске поезије „Нешто је у игри” (2008). Учествовао је у уређивању зборника песничке манифестације ПОЕТАРИУМ „Поезија народу“ (2020). Аутор је антологије новосадске поезије коју пишу жене „Невидљива зебра“ (2021.) Уредник је едиције књига „Иза баркаде“ у оквиру асоцијације „Културанова“. Приредио је тематски број часописа за књижевност, филозофију и друштвену теорију „Ризом“ посвећен „Студијама инвалидности“ (2021.) Активиста је „Новог културног насеља“ у оквиру којег тренутно ради на пројекту монографије „Пола века насеља“. Живи у Новом Саду.

Слободан Тишма

Слободан Тишма је рођен 1946. у Старој Пазови. Студирао је књижевност у Новом Саду и Београду. У младости се бавио концептуалном уметношћу и рок музиком у култним новоталасним бендовима Луна и Ластрада. Био је уредник u Indexu, Poljima i на Трибини младих и дугогодишњи сарадник на Новосадској телевизији, у емисијама Културни магазин, Видеопис и Сазвежђе књига. Објавио је збирку прича „Urvidek“ (2005, награда Стеван Сремац) и есеја „Blues Diary“ (2001) као и књиге поезије „Маринизми” (1995) и „Врт као то” (1997), а 2009. године објављује роман „Quattro stagioni” за који је добио награду Биљана Јовановић. Две године касније објављује „Бернардијеву собу”, роман за који је 2012. добио Нинову награду. Живи и ради у Новом Саду.

Соња Веселиновић

Соња Веселиновић је рођена 1981. године у Новом Саду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. На истом Одсеку предаје од 2009. године. Објавила је студије „Преводилачка поетика Ивана В. Лалића” (2012) и „Рецепција, канон, циљна култура: слика модерног англоамеричког песништва у савременој српској књижевности” (2018), и приредила књиге Иван В. Лалић (2015) и Владислав Петковић Дис (2021) у оквиру едиције “Десет векова српске књижевности”. Пише лирску прозу и поезију, објавила је књиге „Поема преко” (2008), „Кросфејд” (2013) и „Проклизавање” (2020). За нацрт романа „Кросфејд” добила је стипендију из фонда Борислав Пекић (2009), а сам роман награду Исидора Секулић (2014). Песничка збирка „Проклизавање” награђана је наградом Биљана Јовановић 2021. године. Заступљена је у антологијама Рестарт, Песници Новог Сада, Новосадска женска проза: од исповести до путописа и часописним изборима. Члан је редакције часописа Поља од 2007. године.

Сташа Вукадиновић

Сташа Вукадиновић рођена је 1984. године, у Зрењанину. Студије српске књижевности завршила је у Новом Саду, где и даље живи. Ауторка је књига „Ја сам СтаШа” (2016.) и „Где је СтаШа” (2019). Воли лето, чамце и пустоловине.

Стефан Јањић

Стефан Јањић (1991) је уредник портала FakeNews Трагач и асистент на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, где је завршио основне студије новинарства, мастер студије комуникологије и интердисциплинарне докторске студије у области друштвених и хуманистичких наука. Добитник је Награде за најбољег студента Филозофског факултета и Награде за најбољег младог истраживача у области друштвених наука. Двоструки је добитник Изузетне награде Универзитета у Новом Саду за научни рад, награде „Биће и језик” Фондације Радомир Константиновић, као и НИН-ове књижевне стипендије. Усавршавао се на универзитетима Беркли, Џорџ Вашингтон и Рабоуд. Роман „Ништа се није десило” објавио је 2017. године.

Стеван Брадић

Стеван Брадић (1982, Нови Сад) основне студије завршио је на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у НовомСаду. Дипломе мастера стекао у на универзитетима у Новом Саду и Стокхолму. Докторирао је на Одсеку за компаративну књижевност у Новом Саду. Пише поезију, есеје, приказе и критику, преводи са енглеског. Објавио је збирке песама „Јастог” (Нови Сад: Прелом, 2021), „На земљи” (Београд: Трећи трг, 2017) и „У котларници” (Нови Сад: Адреса, 2013), као и студије „Неми говор” (Нови Сад: Књижарница Зорана Стојановића, 2021), „Немогући завичај” (Шабац: Фондација „Станислав Винавер“, 2020) и „Симулација и гастрономија” (Београд: Службени гласник, 2012). Поезија му је превођена на енглески, немачки и мађарски језик. Запослен је као доцент на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Уредник је портала за књижевност, филозофију и друштвену теорију Ризом (rizom.rs), видео платформе Мрачна комора и манифестације Књижевна машина. Живи у Новом Саду.

Витомирка Требовац

Витомирка Требовац (Нови Сад, 1980.) Завршила Филозофски факултет у Новом Саду. Написала три књиге поезије „Плаво у боји” (Шкарт, Бг, 2011), „Све дрвеће, сва деца и сви бицикли у мени” (ЛОМ, Бг, 2017), „Дани пуног месеца” (ЛОМ, Бг, 2020). Поезија јој је преведена на многе европске језике. Коуредница је књиге поезије „Ово није дом”, песникиње о миграцији и уредница књиге „Новосадска неоавангарда/ избор из поезије”. Ангажована у књижари и издавачком центру Булевар Books у Новом Саду. Активна је на домаћој уметничкој сцени и учесница је разних интернационалних пројеката и међународних резиденцијалних боравака.

Владимир Копицл

Владимир Копицл рођен је 1949. године. Завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је књиге поезије „Аер ”(Матица српска, 1978), „Парафразе пута” (Матица српска, 1980), „Гладни лавови”(Књижевна заједница Новог Сада, 1985), „Вапаји & конструкције” (Матица српска, 1986), „Питање позе” (Матица српска, 1992), „Приказе – нове и изабране кратке песме ”(Матица српска, 1995), „Клисурине” (Народна књига, 2002), „Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме” (Орпхеус, 2002), „Смернице ”(Библиотека „Светозар Марковић“, 2006), „Промашаји” (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Едиција Повеља, 2008), „Совин избор – нове и изабране песме” (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2008), „27 песама: тенкови & луне”(КЦНС, 2011), „Несвршено” (двојезично издање, Матица македонска / Арка, 2011), Туфне – изабране песме (Народна библиотека Србије и Задужбина „Десанка Максимовић“, 2013), „H&Q” (Arhipelag, 2013), „Формат звери” (Архипелаг, 2015), „Сзурдокок” (Форум, 2019), „Удаљени бубњеви” (КЦНС, 2020). Романи: „Пурпурна декада” (2020) и „Шпанска чизма” (2021). Добитник је бројних награда. Превођен, заступљен, биран, постављан итд. Живи у Новом Саду.

Фото: Војин Ивков