Изложба Цртеж као мисао | Калеидоскоп културе 2024.
Цртеж као мисао – изложба Петра Мирковића, Бориса Лукића, Тадије Јаничића и још шест уметника, биће отворена 6. септембра у објекту Радионица у Дистрикту, са почетком у 19 часова. Изложба је део богатог програма недеље примењене уметности, седмог Калеидоскопа културе у Новом Саду, а трајаће све до 11. септембра.
Групна изложба „Цртеж као мисао” представља радове 10 уметника који се доминантно изражавају у медију цртежа. Уметници који стварају у Дистрикту (Јаничић, Лукић, Мирковић) су се поставили у улогу кустоса и направили избор аутора. Радови на изложби нису тематски повезани већ је идеја управо да се прикаже диверзитет и распон могућности које овај медиј пружа.
Уметницима из Дистрикта ће се придружити Живко Грозданић Гера, Давор Громиловић, Емил Кадирић, Јасна Гулан Ружић, Милан Нешић, Драгана Б. Стефановић и Јован Тркуља.
Уметници:
Давор Громиловић је визуелни уметник који тренутно живи у Сомбору, Србија (рођен у Југославији, 1985). Иако савремени цртеж представља примарно поље његовог стваралачког истраживања и развоја, он такође показује креативне способности и истинску посвећеност другим уметничким формама као што су сликарство, илустрација, графика, мурали, уметнички фанзини итд. Његов рад је наративан и често инспирисан фантастичним мотивима бајки, народне уметности, поп надреализма, научне фантастике, па и северноренесансних мајстора сликарства, као и личним искуствима и унутрашњим светом. У његовом раду уочава се доминантна употреба симбола, његовог унутрашњег света и сложених рефлексија из којих развија идеје и специфичну интимну естетику. Сложена, али у исто време прочишћена, снажно маштовита, али промишљена дела красе богат опус овог уметника.
Емил Кадирић рођен је 13. децембра 1977. године у Бања Луци, Република Српска. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду (уметнички одсек, одсек графика, у класи проф. Слободана Кнежевића – Абија). Један од најбољих студената Академије уметности, учествовао је на многим домаћим и међународним изложбама, у Србији и иностранству. Организовао је и учествовао на многим хуманитарним изложбама, ликовним колонијама и радионицама.
Јасна Гулан Ружић (1976. Нови Сад) дипломирала је 2002. и магистрирала 2007. под менторством проф. Слободана Кнежевића на Ликовном департману Академије уметности у Новом Саду, на Катедри за графику. Докторске студије из области ликовних уметности завршила је 2022. на истој Академији, под менторством проф. Вишње Петровић. Од 2019. запослена је на Катедри за цртање Академије уметности у Новом Саду, у звању доцента. Активно излаже од 1999. и до сада је излагала на двадесет и две самосталне и око осамдесет групних изложби у земљи и иностранству.
Драгана Б. Стевановић, визуелна је уметница и сликарка, рођена у Београду 1975. године. Основне студије сликарства завршила је 2001. године на Академији уметности у Новом Саду, где и магистрира на студијском програму Цртање 2005. Уметничке докторске студије завршила је 2019. године на групи за Вишемедијску уметност у оквиру Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду. Од 2006. године ради на Катедри за цртање Академије уметности у Новом Саду. Студијски је боравила у Шпанији, САД, Француској и Аустрији.
Милан Нешић је рођен 1976. године у Сремској Митровици. Уписао Факултет ликовних уметности у Приштини 1997. године. Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду 2003. године. Учествовао на око 15 самосталних и 46 групних изложби. Асистент на Академији класичног сликарства на Универзитету Едукос у Сремској Каменици. Награђиван више пута: Годишња награда Академије уметности Нови Сад за сликарство 2003. године, Перспективни најбољи млади стваралац у категорији сликарство ММЦ Арт клинике Нови Сад 2003. године.
Живко Грoздaнић Гера рођен 5. 2. 1957. у Вршцу. Завршио ликовну академију у Сарајеву 1983. године. 1992. године покренуо магазин КОШАВА у Вршцу, 1994. основао међународно Бијенале младих у Вршцу, директор Центра за савремену културу у Вршцу. Од 2005. године директор Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду. Излагао на преко 200 колективних и 50 самосталних изложби у Сарајеву, Новом Саду, Хвару, Лабину, Ријеци, Љубљани, Цетињу, Београду, Вршцу, Зрењанину, Дортмунду, Токију, Њујорку, Торонту, Хамилтону, Букурешту, Будимпешти, Санкт Петербургу, Монтреалу, Минхену, Мексику, Грацу, Сегедину, Темишвару, Суботици, Чачку, Никозији…
Борис Лукић је рођен 27. фебруара 1985. године у Сарајеву (Босна и Херцеговина) и живи у Новом Саду (Србија) од 1998. године. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду 2007. године, а магистрирао 2015. године, са специјализацијом у сликарству. Лукић је постао члан УЛУС-а (Удружење ликовних уметника Србије) 2008. године, након дипломирања на Академији уметности у Новом Саду 2007. године.
Тадија Јаничић је рођен 1980. године у Никшићу. Дипломирао је на основним и мастер студијама на Академији ликовних уметности у Новом Саду у класи професора Милана Блануше. Излагао је своје радове од 2003. године на више од 30 самосталних и групних изложби у Србији, Токију, Осаки, Лондону, Лос Анђелесу, Берлину, Паризу, Санкт Петербургу, Женеви, Бечу, Будимпешти, Бриселу и Риму. Његове слике су део сталне поставке Музеја савремене уметности у Новом Саду, збирке Теленор и бројних приватних колекција широм света. Добитник је више сликарских награда.
Петар Мирковић, рођен 1978. у Новом Саду. Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду на одсеку за вајарство 2002. Излагао на многобројним групним и самосталним изложбама… Беч, Београд, Берлин, Копенхаген, Лондон, Париз, Рим, Лос Анђелес… на артфаир-овима, Њујорк, Мајами, Пекинг, Лондон, Базел, Чикаго, Париз… Артист ин резиденце програми: Културконтакт и Арт Фаланкс, Беч. Добитник Хенкел Арт Авард за модерни цртеж 2005. и награде за цртеж Владимир Величковић 2017. Радови у јавном простору: Олимпијски сат, Теразије, Београд 2012. Живи и ради на релацији Нови Сад – Беч.
Калеидоскоп културе као најзначајнија регионална уметничка смотра и најбољи европски тренд бренд, седми пут спаја светске звезде, великане српске уметности, ствараоце у успону и независну уметничку сцену.
Више информација о програму прочитајте на званичном сајту Калеидоскопа културе.