Изложба Sharing (Дељење)

Изложба Sharing (Дељење), коју реализује Галерија Бел Арт, биће отворена у Дистрикту од 2. до 22. новембра, а представиће радове двоје јапанских уметника Терунума Ацуро и Ђинко Сузуки које одликује медијска и идејна иновативност.

Назив изложбе Sharing (Дељење) позива на промишљање о улози коју сваки појединац има у осмишљавању и неговању заједничког животног простора како физичког тако и идејног и емоционалног. Разноврсност материјала, техника и перспектива има за циљ да инспирише и подстакне посетиоце да ангажују своје емоције и емпатију и да сагледају разноликост детаља чије преклапање и уклапање чини већу слику снажнијом и лепшом. Појам дељења овде означава неминовност узајамне размене у природи и друштву. Све што пуштамо ван вишеструко утиче на целину и судбину нашег постојања и враћа се као бумеранг. Свест о пролазности материје и ирелеватности јединке у мноштву у коме се губи њен аутентични глас може на први поглед деловати депримирајуће док нас с друге стране учи да постоје процеси који превазилазе просечан људски век и да се сваки па и најмањи допринос рачуна. Ово двоје уметника са сопствених позиција коментарише теме које се тичу блискости, експлоатације, разумевања и смисла.

Рад Ђинко Сузуки у најширем смислу речи обухвата рад у техници ткања. Од својих најранијих студентских дана посвећена је истраживању овог медија и испитивању особености различитих матетрјала и различитих техника обликовања. Од традиционалних Икат и Хогуши-гасури техника, створила је свој сложен, препознатљив стил захваљујући којем се њена дела налазе у бројним приватним и јавним колекцијама у Јапану. Поред текстила у свом раду користи и папир, тј посебну технику израде влакана од папира употребом новинске хартије у боји, где је вести претварала у нити дајући им нови садржај и значење. Није присталица стриктних медијских подела и сматра да за неке појаве у природи и у уметности не постоје јасне границе, да се могу преклапати и доносити нова решења али и нове проблеме у домену онога што је могуће и да је задатак уметника да се тиме бави. Сузуки наставља да експериметише са матерјалима, те у делу под називом Медведи планина Наметоко, прави фигуру медведа од кукурузне свиле и уплиће је у мрежу исткану од влакана конопље. Рад Поларни медвед обликован је од љуске кукуруза. За овог медведа је одабрала формат висец́е мреже од конопље бојене индигом како би дочарала слику мора чинећи да медвед хода преко њега.

Употреба форми и матерјала има поред ликовне и симболичку улогу у раду Ђинко Сузуки. Медвед је моћна и снажна животиња која представља природу, тј онај њен део који се опире индустријализацији и уништењу, и бива уплетен и рањив постајући иконично упозирење на границе човекове илузије о доминацији природом. Конопља се користи у производњи од индустријске до медицинске. У многим земљама регулација узгајања конопље зависи од злоупотребе на тржишту наркотика односно закона који регулише употребу конопље.

Терунума Ацуро, на својим сликама и видео анимацијама, креира атмосферу пренатрпаности, која произилази из засићења сензацијама како визуелним тако и друштвеним, тј оним које су у пољу нашег искуства живљења у савременој цивилизацији. Његова критика са дозом сатиричног хумора и анима естетике упућена је пре свега локалном амбијенту Јапана. Слике градова у којима се активност одвија даноноћно, где се актери дословно сударају и преклапају али се суштински међусобно не виде и не препознају упућује на отуђеност и усамљеност која изазива фрустрацију. Овај страх од небивствовања изражен је видеом под називом Yумокусеи што би се могло превести као испаравање. У овом али и у неким другим Ацуриним радовима појављује се анима која нам се обраћа у име уметника, као алтер его. Анима Миенаи Нозоми се појављује и нестаје у мноштву догађања у урбаном футуристичком пејсажу, са речима :

… не желим да видим. Не знам ни пут којим сам дошла ни пут да којим ћу да се вратим, јер не видим ниједан знак здравог разума. Морам да вам понудим екстремни сан, зато што стимулација брзо пролази…

Проблем експлоатације ресурса, на свим нивоима од радних, економских, еколошких и емоционалних на крају доводи до суочавања са апсурдом, тема која је често тумачена у различитим историјским контекстима. Апсурд нашег доба лежи у могућностима којима располажемо технолошким и интелектуалним и немоћи да се одупремо осећању бесмисла и рањивости.

Ликовни израз Терунума Ацуре обједињује необавезни стил андерграунд цртежа и илустрације, док у техничком смислу представља веома прецизно остварење у медију акрила на платну.

Ксенија Маринковић, кустоскиња изложбе

Терунума Ацуро, рођен је 1983. године у Чиби. Дипломирао је на одсеку за сликарство на Универзитету уметности Тама 2007. Поред сликарсрва изражава се у медију видеа и филма, у којиме самостално реализује све сегменте од илустрације, анимације до музике.

Ђинко Сузуки живи и ради у Токију. Дипломирала је на у Мусашино универзитету уметности у Токију где данас ради као редовни професор. Излагала је самостално и групно у Јапану и иностранству а ово јој је трећа изложба у Србији. Приликом ранијих боравака у Србији одржала је и неколико радионица и предавања на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку за текстил, као и радионица за ширу публику у Центру за ликовно образовање Шуматовачка.