Панел „Жене у науци” (Милева: Декодирање)

Панел под називом „Жене у науци” део је мултимедијалног догађаја „Милева: Декодирање”, који ће бити одржан у Челичани, у Дистрикту, и на тај начин обележити 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн. „Милева: Декодирање” свечано ће отворити Челичану, као нови, обновљени простор у Дистрикту, а такође ће својим мултимедијалним карактером још једном потврдити Унеско титулу који је Нови Сад добио 2023. године као град медијских уметности.
Панел „Жене у науци” биће одржан 22. децембра у 17 сати.
Улаз је слободан уз обавезну пријаву.

На панелу ће учествовати теоретичарка медија и професорка на Универзитету у Малмеудр Бојана Ромићнаучна сарадница и координаторка Лабораторије за дигитално друштво на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, Јелена Гуга и оснивачица и директорка „Umni-no-code AI chatbot платформе за бизнисе, Елица Стоилова.

Модераторка панела:

Зоранка Десница
Инжењер машинског учења, истраживач и софтвер инжењер. Докторанд на Природно- математичком факултету Универзитета у Новом Саду (област: стохастичка нумеричка оптимизација и аутоматска диференцијација), мастер примењене математике (економетрија и нумеричка оптимизација) и основне академске студије математике. Ради на пресеку индустрије и науке: у NSigma компанији развија енд-то-енд предиктивне системе на cloud платформи и дизајнира системе засноване на великим језицким моделима. У Bosch-u је радила на пројекту за предвиђање тражње (значајно повећање тачности) и радну групу која се бавила усклађености Bosch регулатива са EU AI Act-ом. У компанијама Epic Games и 3Lateral развијала је алате за дигиталне људске ликове, калибрацију и алгоритме за нумеричку оптимизацију, уз индустријско менторство у оквиру пројекта Horizon 2020. На матичном факултету и САНУ је била истраживач сарадник и асистент на предметима из Вероватноће, Статистике и Софтвера за обраду података.

Ауторка/коауторка је више радова из области функционалне статистике, објављених у међународним цасописима и на водећим научним скуповима, са нагласком на ефикасне алгоритме за сложене графичке и МЛ проблеме.

Учеснице:

Бојана Ромић
Бојана Ромић је виши предавач медија и комуникација. Њено истраживање се налази на раскрсници између естетике технологије, политике слике и студија публике. Од 2019. до почетка 2022. године радила је на пројекту Robot као технокултурна икона, који је финансирала Vinnova. Као део тог пројекта, Бојана је уредила специјално издање „Вештачка креативност“ у часопису отвореног приступа Трансформације. Бојана је била чланица Данског савета за етничке мањине од 2014. до 2018. године.

Елица Стоилова

Елица Стоилова је сувоснивачица и генерална директорка компаније Umni, бугарске no-code платформе за AI chatbot-ове и live chat, која организацијама помаже да интегришу генеративну вештачку интелигенцију у свакодневне операције без потребе за техничким знањем. Има више од 20 година међународног искуства у хотелијерству и туризму, укључујући улоге директорке маркетинга и генералне менаџерке хотела и туристичког оператера у региону Азија–Пацифик (Северна Маријанска Острва, САД). Ослањајући се на своје искуство у услужним индустријама, Елица се фокусира на практичну, на човека усмерену примену вештачке интелигенције – коришћење chatbot-ова, аутоматизације и AI претраге ради унапређења корисничког искуства, продуктивности запослених и приступа информацијама. Међународно је призната предавачица, едукаторка и консултанткиња за AI, AI писменост и примену AI у туризму, ауторка првог курса о AI chatbot-овима у Бугарској и честа говорница о будућности рада и утицају вештачке интелигенције на мала и средња предузећа. Под њеним вођством, Umni је добио више међународних признања, укључујући победу на глобалном стартап такмичењу UNWTO, титулу UNWTO Innovation Champion ’23, једну од награда EU Travel Awards ’23, као и више националних награда за иновације у Бугарској, међу којима је и „Специјална награда за иновације у туризму“ Министарства туризма Бугарске.

Јелена Гуга
Јелена Гуга је теоретичарка новомедијске уметности и културе. Тренутно ради као научна сарадница и координаторка Лабораторије за дигитално друштво на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. Била је постдокторска истраживачица на Одељењу за интердисциплинарне активности, Истраживачки центар за нове технологије, Универзитет Западне Бохемије (Плзен, Чешка) и гостујућа истраживачица у Лабораторији SPECS на Универзитету Pompeu Fabra (Барселона, Шпанија). Бави се питањима идентитета, телесности, агенсности и перцепције у технолошки посредованим интеракцијама и имерзивним окружењима кроз интердисциплинарни приступ, комбинујући теорију уметности, теорију (нових) медија, студије културе, критички постхуманизам, филозофију ума, као и дистопијске наративе научне фантастике. Бави се и кустоским радом на пресеку уметности, науке и технологије. Ауторка је књиге „Дигитално Ја: Како смо постали бинарни” и бројних научних радова у међународним публикацијама

Догађај је подржан кроз Унеско Програм учешћа и хитне помоћи, као допринос развоју одрживих стратегија родне равноправности у креативним индустријама, уз учешће Деска Креативна Европа Србија, пројекта Подршка учешћу у програмима Уније и Европске куће Нови Сад.

  • 00

    days

  • 00

    hours

  • 00

    minutes

  • 00

    seconds

Date

22. Децембар 2025.

Time

17:00

Location

Челичана
Булевар деспота Стефана 5, Нови Сад
Website
https://visitdistrikt.rs/

Овај објекат је био део фабрике Браћа Крамер, која је производила челична плетива, челичне мреже за млинове и друге производе. Данас, Дистрикт је богат и овим очуваним објектом који својим ентеријером негује успомену на некадашњу намену, те претендује да буде највећа новомедијска галерија на овим просторима. Објекат је свечано отворен 20. децембра 2025. године мултимедијалним догађајем „Милева: декодирање”.