Представа Неопланта

Представу Неопланта, редитеља Андраша Урбана можете погледати 18. маја у Новосадском позоришту, са почетком у 19 часова. Продукција је инспирисана истоименим романом Ласла Вегела.

Реч редитеља: “Осамдесет одсто текста у представи је текст Ласла Вегела, Ката Ђармати и ја смо по свом осећају изабрали најбитније елементе ове приче, моменте који осветљавају и одређују тај нови простор Неопланте. Заправо, најбитније је било осветлити лицемерне тренутке који постоје у односу на Нови Сад и Војводину уопште, на живот у вишекултуралној заједници, суочити се са разним односима у оквиру националних разлика, односом већине и мањине, не само националне већ и сексуалне, интелектуалне, уметничке… И не ради се овде само о деконструкцији романа, већ истовремено и реконструкцији која омогућава рађање нове приче, новог простора који комуницира са публиком. „Неопланта“ ће бити разговор са Новосађанима, на људском нивоу. Ја лично, имао сам разне фазе доживљавања Новог Сада. Некад кроз самоћу, деведесетих, када сам био студент и када је Нови Сад изгледао као Сајгон, са војницима и свим тим догађајима. После тога, када сам се поново сретао са њим, молио сам се да ме тај град прихвати, да успоставимо некакав позитиван однос. Ми у себи носимо одређене појмове, неке позитивне предрасуде које су настале у неким ранијим временима и јако тешко се боримо са тим да та слика о нечему некадашњем и тај некадашњи концепт града више не постоје. Постоје само у траговима. Релевантно је ново владајуће шватање, и не мислим при томе само у политичком смислу. С друге стране опет, напредовати могу само људи који се суочавају са оном правом сликом стварности, у овом случају града. Али представа није само о Новом Саду или по Вегеловом роману који прича неку историју. Ту лежи прича која је инспирација за један нови простор, простор у којем људи покушавају да живе. Ми имамо слику ове средине као мултикултуралне али је време да се суочимо и са оном сликом која то не садржи. Хвалимо се појмовима мултикултуралности и интеркултуралности али само када су нам потребни, у односу према ЕУ нпр. Међутим, треба да проговоримо о правом Новом Саду и ту одмах постављамо питање, а који је прави Нови Сад?И онда ту долазе ти кругови пакла… Око нас, и у нама, у односу на осећај истине. Е, тиме се треба бавити, чак и када није угодно. Једноставно, не можеш позивати на одговорност људе који имају романсирани однос према Новом Саду…”

Играју:

Габриела Црнковић
Бланка Хорват / Емина Елор
Агота Ференц
Силвиа Крижан
Фани Дупак / Јудит Ласло / Беа Секељ / Леа Блашко / Агота Силадји
Иштван Кереши
Даниел Хуста
Атила Немет
Арпад Месарош
Золтан Ширмер
Габор Понго

Концепт: Андраш Урбан, к.г.
Асистент редитеља: Јудит Ференц
Драматург: Ката Ђармати
Инспицијент: Александра Биро
Композитор: Атила Антал, к.г.
Светло: Роберт Мајорош
Костимограф: Марина Сремац, к.г.
Тон: Тибор Биро и Атила Лукач
Сценографија: Андраш Урбан, к.г
Шминка: Агнеш Пасти
Сарадник редитеља: Роберт Ленард
Фото: Срдјан Дорошки