Представа Путујуће позориште Шопаловић

Представа Путујуће позориште Шопаловић, у режији Margarete Táborosi, биће изведена 4. априла у 19 часова, на великој сцени Новосадског позоришта.

Улазнице можете купити на благајни позоришта.

Глумци путујућег позоришта Шопаловић:

Василије Шопаловић, вођа трупе – Арон Балаж

Јелисавета Протић, глумица у златножутом – Ливиа Банка

Софија Суботић, глумица у љубичастом – Анабела Ходик

Филип Трнавац, глумац са две маске, испод којих се можда налази и трећа – Чаба Бенце Кемивеш

Окупатори:

Мајцен – Золтан Ширмер

Сарадници окупатора:

Милун, поднаредник Градске страже – Даниел Хуста

Дробац, батинаш, иза кога остају крвави трагови – Роберт Ожвар

Грађани Ужица:

Благоје Бабић, са флашом – Атила Немет

Гина, његова жена, са коритом – Силвиа Крижан

Симка, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини – Регина Сабо

Дара, ткаља – Терезиа Фигура

Томанија, њена сенка – Агота Ференц

Остали грађани:

Фани Дупак, Леа Грешак Мезеи, Бењамин Варга, Роланд Ласло, Даниел Дудаш и Даниел Тот

Превод: Роберт Ленард

Композитори: Иштван Сеги и Акош Диенеш

Сценографија: Като Хусар

Костимографија: Доро Шико

Дизајн светла: Роберт Мајорош

Тон: Акош Диенеш и Вукашин Војводић

Светло: Тибор Биро и Антал Зеленка

Инспицијент, суфлер: Чила Ловаш

Асистенткиња редитељке: Шара Хајду

Дизајн плаката: Река Тертели

Фото: Марија Ердељи

Маргарета Табороши, редитељка: “Ово је једна потресна прича о улози позоришта и уметности у ратним временима. Налазимо се у Ужицу, за време Другог светског рата. Вешења, погубљења и кажњавање грађана свакодневица су за време немачке окупације. Локалне снаге тајно организују отпор – глад и неимаштина су се увукли у животе људи. У овој неизвесној атмосфери путујуц́а трупа Шопаловиц́ стиже да изведе драму “Разбојници” Фридриха Шилера. И животи глумаца и Ужичана на данашњи дан ц́е се, неповратно, променити. Колико год мештани лоше гледали на долазак глумаца, њихову уметност и веру у уметност, један дан боравка у граду утиче и одражава се на стварни живот. Застрашује и уздиже у исто време.”

Арон Балаж, у улози Василија Шопаловића: “Где се налази граница између позоришта и живота? Позориште инспирацију стално црпи из живота, док живот често личи на позориште. Заједничко им је то да и у једном и у другом случају треба постиц́и циљеве, савладати препреке, решити проблеме, односно преживети. Овај комад се не разликује пуно од тога. Мештани и новопридошла путујуц́а трупа желе само једно. Да преживе. Али, као и живот, позориште је пуно изненађења, па се поставља питање: Где је редитељ? Где је инспицијент? Где сам ја? Чика Шекспир је то срочио много боље од мене, и каже: „Свет је позорница на којој свако игра своју улогу.“