Прича о породици Карлаварис / Дневници сеоба: записи о новосадским породицама

Трибина „Прича о породици Карлаварис”, биће одржана 22. фебруара у Галерији „Прометеј”, са почетком у 18 сати. Породица Карлаварис само је једна од четири новосадске породице које ће бити представљене кроз изложбу „Дневници сеоба: записи о новосадским породицама”, која се реализује у оквиру програмског лука Сеобе.Породица Карлаварис доселила се у Нови Сад из Каства у Истри након Првог светског рата. Породицу чине две гране – једну представља Иван (доселио се 1919), чији је син Богомил, био познати сликар и професор, и унук Иван, професор фотографије и фотограф; другу грану представља Вјекослав (доселио се 1927), угледни банкар у међуратном периоду.

Проф. др Богомил Карлаварис (1924 – 2010), школовао се у Вршцу и Новом Саду, где је завршио Вишу педагошку школу и Академију ликовних уметности у Београду. Докторирао је у Немачкој (1969). Предавао је на Академијама у Београду и у Новом Саду. Основао је Друштво ликовних педагога Војводине, као и Центар за ликовно васпитање деце и омладине Војводине, који је са успехом водио од 1954. до 1980.

Вјекослав Карлаварис (1887 – 1974) био је банкар, управитељ Штедионице у Новом Саду. Школовао се у Каству, свом родном месту, потом је завршио гимназију у Пазину и трогодишњу Економску високу школу у Бечу (1909). Радио је као банкарски чиновник у Трсту, потом је прешао у Ријеку, где је био директор Јадранске банке. После рата је био управитељ опатијске филијале Америчке банке из Трста. У браку са Новосађанком Маром Могин, са којом се венчао у новосадској Саборној цркви, добио је тројицу синова (сви крштени у Николајевској цркви). Одлучио је да се са породицом пресели у Нови Сад, где је основао Градску штедионицу. Био је ангажован у друштвеном животу Новог Сада.

Фото: Промо