slet

Насупрот ветру – одговор на слет

Кореографска представа „Насупрот ветру – одговор на слет” биће играна од 1. до 3. септембра у Дистрикту, као део отварања програмског лука Калеидоскоп културе.

Последњи слетови изведени су од 1986. до 1988. године. Очигледно, након тога нико више није знао како да плешемо заједно као многи, заједништво је ушло у кризу, а међусобна деструкција је постала веома популарна. Последње 33 године, слет, као славље заједништва био је мртав.

Сада, када је Нови Сад културна престоница Европе, желимо да покушамо поново.

Али немојте нас погрешно схватити:

Желимо да покушамо поново, не зато што сада знамо како да плешемо заједно, већ зато што би нам један нови Слет можда могао помоћи да то откријемо.

Овај „одговор на слет” је покушај да поново пронађемо заједништво, али и покушај једног другачијег заједништва, једног другачијег слета.

Како да плешемо заједно / кад нисмо један / него многи?

Како да плешемо заједно / ако је толико нас још увек збуњено?

Како да плешемо заједно / ако се плашимо / једни других?

Како да плешемо заједно / ако немамо емпатије?

Како да плешемо заједно / ако смо окружени насиљем?

Како да плешемо заједно / ако не можемо да опростимо себи и другима?

Како да плешемо заједно / ако не мислимо исто?

Како да плешемо заједно / ако старији не чују млађе?

Како да плешемо заједно / ако нека мишљења олако одбацујемо?

Како да плешемо заједно / ако се неки од нас / не виде?

Како да плешемо заједно / ако не знамо своја права?

Како да плешемо заједно / ако се неки од нас / не чују ?

Како да плешемо заједно / ако смо окружени лажима?

Како да плешемо заједно / ако се не разумемо?

Како да плешемо заједно/ ако су неки од нас овде / а неки други / изван граница?

Како да плешемо заједно / ако су неки од нас мртви / а неки од нас живи?

Како да плешемо заједно / ако не верујемо/ у исто?

Како да плешемо заједно/ ако је већина нас/ бескрајно тужна?

Како да плешемо заједно / ако неки од нас / полако губе разум?

Како да плешемо заједно / ако губимо душу?

Како да плешемо заједно / ако смо укалупљени / и не можемо да изађемо из калупа?

Како да плешемо заједно / ако одбијамо да радимо оно што нам је речено?

Како да плешемо заједно/ ако наши поступци уништавају ову планету?

Како да плешемо заједно/ ако сви желимо да будемо слободни?

Како да плешемо заједно / ако не слушамо исту музику?

Како да плешемо заједно/ ако је свако од нас непоновљив?

Како да плешемо заједно/ ако се делимо на / младо – старо / мушко – женско/ пријатеље – непријатеље/ публику – глумце?

Како да плешемо заједно / ако је ово само још једна представа?

Како да плешемо заједно / ако она ништа не промени?

– из представе „Насупрот ветру”

„Насупрот ветру – одговор на слет”

„Насупрот ветру” је партиципативна омладинска представа која критички преиспитује форму слета. Слет је подразумевао јавни догађај на отвореном који комбинује гимнастику, плес, музику и друге уметничке елементе, и у којем велики број младих извођача учествује у представи која наглашава групну динамику. Слет се може разумети као специфично и контроверзно европско и балканско културно наслеђе повезано са тоталитарним режимима. Слет је део југословениског културног наслеђа и био је заступљен у Краљевини и СФР Југославији. Намера овог пројекта је да истражи и критички преиспита историјске наративе и створи нове интерпретације и форме слета.

Зато представа „Насупрот ветру” није слет, него „одговор на слет” – представа чије је креирање трајало шест месеци са укупно 580 младих новосађана и новосађанки, четири редитељке и четири кореографа, а финално извођење презентоваће 110 младих извођача уз подршку дела глумачког ансамбла Позоришта младих.

Млади су активно учествовали у креирању представе и наслова „Насупрот ветру” кроз процес креативних радионица са уметницама.

slet radionica

Питања која смо постављали током процеса и која ћемо предати публици су: шта је то заједништво данас, како се до њега долази, кога желимо да следимо, за чим тугујемо, чему се надамо, како доносимо одлуке, шта желимо, а шта не, знамо ли чему тежимо, шта бисмо и зашто мењали у прошлости, како бисмо креирали заједничку будућност, шта је политика за нас, да ли смо део или смо изопштени, шта нас диже кад паднемо.

Наизглед једноставан задатак да се досегне и спозна шта је „слет савременог доба” захтевало је шест месеци рада са акцентом на разоткривање потреба данашње омладине и њихово виђење заједништа у будућности што је дало посебну вредност и неочекивани заокрет који уједно чини и квалитет ове јединствене представе. Неочекиваност се огледа у резултату вишемесечног посвећеног слушања младих људи данашњице и обликовању њихове потребе да се изрази рањивост, а не само савршеност и не само строга форма, а нарочито не послушност што може да наслућује о једној здравој будућности коју они сами креирају.

Представа је подељена на четири дела. За сваки део ангажован је посебан уметнички тим састављен од редитеља, кореографа и музичара из Холандије, Немачке, Аустрије, и Србије са гостујућим музичким саставом из Африке. Овим плуралним приступом смо желели да створимо интернационални и интеркултурални дијалог у оквиру самог дела.

slet probe

Режија

Сибил Петерс (Немачка), Каролина Спаић (Холандија), Маја Гргић (Србија)

Кореографија

Силви Кречмар (Аустрија), Наима Барака (Холандија), Денеш Дебреи и Хени Варга (Србија-Мађарска)

Специјани гост певачица и плесачица из Африке (Обала Слоноваче)

Dobet Gnahoré

Костим, сцена, реквизита

Матијас Антон (Немачка), Монали Мехер (Холандија)

Стручна подршка

Гордана Орешчанин, Соња Лештар, Дуња Хузјан, Гвидо ван Хенгел

Глумачки ансамбл

Дарко Радојевић, Иван Ђурић, Кристина Савков, Марија Радованов, Неда Даниловић, Саша Стојковић, Славица Вучетић, Дејан Шарковић

Кратак опис и историја слета

„Слет је именица словенског порекла која означава слетање јата птица и њихово окупљање на земљи. Пре него што је почела да означава социјалистичке масовне догађаје, примењивала се на сличну врсту митинга које је организовао Соколски покрет у 19. и почетком 20. века. Покрет је основан у Прагу 1862. године као покрет националног препорода који је имао за циљ да потпомогне ослобођење Чеха од Аустроугарске. Првобитно је у питању био националистички покрет, али се убрзо проширио на остала подручја Аустроугарског царства насељена словенским народима и постао транснационални (пансловенски) покрет еманципације и ослобођења.

Поред Соколског покрета, праисторија слета обухвата и гимнастички покрет Турнферајн из 19. века, основан у Берлину 1811. године, да би достигао свој пуни замах око револуционарне 1848. године. Иако је покрет имао прилично бурну историју, могло би се рећи да су чланови Турнферајна били идеолошки блиски Соколском покрету због њихове националистичке матрице – оснивања клубова и фестивала посвећених гимнастици како би се олакшало уједињење Немаца, као и њихово физичко и морално оснаживање. Трећа линија у генези слета је идеолошки другачији покрет 19. века: покрет олимпијског препорода.

Почетком 20. века, слет је добио још два, идеолошки супротстављена претходника: комунистичке скупове и параде Совјетског Савеза и сличне нацистичке догађаје у Немачкој.

Идеолошке разлике које су раздвајале ове различите врсте слетова биле су велике (национализам, интернационализам, нацизам и комунизам), док њихове формалне сличности дефинишу слет као колективистичку и егалитарну представу сваке друштвене агенде која тражи монолитну друштвену подршку, јер почива на масовним кореографијама. Стога би било тешко артикулисати било какву естетичку идеологију слета која би била конкретнија од колективизма и егалитаризма. Сличности су биле следеће: идеја о физички и духовно култивисаном и снажном човеку као телесном носиоцу друштвених промена, идеје колективизма и егалитаризма, отелотворене у масовним, партиципативним наступима и свест о естетском аспекту идеологије, оличеној у јавним извођењима спорта, уметности и реторике специфичне друштвено-политичке агенде.

Поступак којим су слетови генерисали значење била је алегорија. У том смислу, оно што је колективно тело изводило на стадиону могло би се протумачити као „масовни украс“, јер је изгледало као сажети израз народног искуства, његовог самопоимања и сопствене историје.

Слетови су заиста били вежба друштвене еманципације, јер те догађаје нису изводили до савршенства обучени виртуози нити истакнути појединци, већ обични људи за обичне људе. То, међутим, није угрозило њихову идеолошку перформативност, него је заправо појачало циркуларност у основи њиховог идеолошког деловања. У супротности са идејом партиципације, али у складу са идејом младих, здравих и снажних тела, међу извођачима није било особа са инвалидитетом, или било које друге врсте „других” тела. Ова опаска проблематизовала је обичност „обичног човека“, на коју се ослањају бројне еманципаторске културно-уметничке и друштвене праксе, уводећи аргумент о претходном идеолошком третману саме обичности који долази из аутентичне и нерепрезентативне стварности.”

– Друштвена кореографија: „Црни талас” у југословенском слету, Ана Вујановић

Партнери Калеидоспкопа културе су Erste банка, IDEA, ДДОР осигурање, А1 Србија и Heineken Србија.

Фото: Промо

  • 00

    Дана

  • 00

    Сати

  • 00

    минута

  • 00

    секунди

Ознаке:

Датум

03. Септембар 2022.

Локација

Дистрикт
Bulevar despota Stefana, Нови Сад

Организатор

Позориште младих
Интернет адреса
http://www.pozoristemladih.co.rs/

Остали организатори

Viva Dance Academy – центар савремене сценске продукције
Phone
021 3008895
Електронска пошта
vivadance@sbb.net
Интернет адреса
https://vivadance.rs/
Odin театар, Данска
Интернет адреса
https://odinteatret.dk/
ZID театар, Амстердам
Интернет адреса
https://zidtheater.nl/en/
Fundus, театар (Хамбург, Немачка)
Интернет адреса
https://www.fundus-theater.de/
X