Тесла – светлосна галерија
Тесла – светлосна галерија ће 31. децембра кроз игру светла и звука, интрактивне аудио-визуелне уметничке инсталације, створити потпуно нови амбијент барокног драгуља Новог Сада, Петроварадинске тврђаве и Подграђа. Уметнички радови ће бити постављени у Подграђу, тунелу, код Сата, затим у парку на Тврђави и у Планетаријуму.
Нови Сад ће 31. децембра обележити један историјски тренутак када ће по први пут чувени сат на Петроварадинској тврђави бити осветљен уметничким пројекцијама и проширеном реалношћу које за вас креирају др Моника Билбија Поњавић, Ђорђе Поповић, Милош Мартинов и Bom Solutions. На тај начин обележје града, старо три века, биће повезано са Николом Теслом, првим почасним грађанином Новог Сада захваљујући коме је у прошлости Српска Атина био један од првих осветљених градова Европе а данас поносни носилац титуле УНЕСКО креативни град у области новомедијских уметности.
Теслине мисли, навике, уверења и животне одлуке које су га на крају довеле до тога да постане Тесла биле су инспирација за овогодишњи концепт Тесла светлосне галерије. У необичној биографији овог јединственог човека, Прометеја савременог доба, изуметника, како га је својевремено прозвао Лаза Костић, посебно се истиче његов однос према уметности и љубав према књижевности.
Чињеница да је Никола Тесла имао фотографско памћење, да је већину својих изума спроводио директно, без нацрта, те да је знао шест великих дела светске књижевности напамет постала је окосница свих радова које ће сачињавати овогодишњу Тесла светлосну галерију. У питању су Фауст (Гете), Горски вијенац (Његош), Божанствена комедија (Данте), Чајлд Харолд (Бајрон), Евгеније Оњегин (Пушкин) и Хамлет (Шекспир), који су послужили не само као инспирација него и као подлога и основа за стварање нових уметничких дела. Уметници захваљујући којима ће и ове године бити реализована Тесла — Светлосна галерија су др ум. Моника Билбија Поњавић, Милош Мартинов, Ђорђе Поповић, Дејан Стојков, Тијана Јеврић, Ивана Јаношев и холандски артисти Алеx Проопер и Симоне ван Дам. Тесла – светлосна галерија укључиће и студенте са Академије уметности и Факултета техничких наука из Новог Сада.
Публика ће имати прилику да учествује у креирању уметности са холандским двојцем AlexP. Под звезданим небом будите и ви део мапинга. Станите на светлост да вас уметници „скенирају” а затим ће вашу фигуру пројектовати у живописно уметничко дело. Не заборавите да се сликате и забележите савршени тренутак на Тесла – светлосној галерији.
Триптих посвећен Тесли сачекаће вас на изласку из тунела који повезује Подграђе и Петроварадинску тврђаву. Кроз Теслин ум и љубав према броју три и једној голубици провешће вас Тијана Јеврић и Милица Блешић.
У видео раду, омажу немом филму и прогресивном 19. веку, Ивана Јаношев нам представља процес стварања уметника, правећи паралелу између уметности и науке.
Парк представља амбијенталну целину посвећену Теслином значајном открићу – неону – и поменутим ремек делима светске књижевности. У овом необичном простору контемплације, који су за нас створили и оживели др Моника Билбија Поњавић и Милош Мартинов, имаћете прилику да чујете и видите фрагменте дела која је Тесла толико волео.
Одређени сегменти Тесла – светлосне галерије реализоваће се у Планетаријуму, у сарадњи са Комитетом за развој свемирског програма, као и Астрономским друштвом Нови Сад. Планетаријум постаје простор у ком се спајају светлосни и звучни ефекти са књижевношћу и универзумом. Контемплирајући под звезданим небом публика ће моћи да доживи Теслин микрокосмос кроз текстуалне фрагменте дела које је Тесла знао напамет, цитате, коментаре на дела и занимљивости, у реинтерпретацији глумца Југослава Крајинова. На тај начин ћемо створити уникатан простор промишљања за сваког посетиоца Тесла – светлосне галерије.
Упознајмо уметнике Тесла – светлосне галерије:
Милош Мартинов, дизајнер звука. Рођен у Новом Сад где је завршио и мастер дизајна звука на Академији уметности. Иза себе има дугачку, светску каријеру ДЈа, продуцента и едукатора, али и бројне пројекте у сфери дизајна звука и композиције музике за уметничке пројекте.
Ивана Јаношев, редитељка. Рођена је Новом Саду где је дипломирала и мастерирала мултимедијалну режију на Академији уметности. Режирала је седам позоришних представа, снимала и монтирала више кратких видео радова. Тренутно припрема свој први дугометражни филм.
Тијана Јеврић, мултимедијална уметница. Завршила је Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду. Реализовала је бројне пројекте, публикације, самосталне и групне изложбе у Србији и иностранству, од којих се посебно издваја Арс Електроника.
др ум. Моника Билбија Поњавић, мултимедијални уметник и сценски дизајнер. Завршила је архитектуру, театрологију, теорију драмских и аудио-визуелних уметности и сценски дизајн на универзитетима у Бањалуци, Амстердаму, Хелсинкију, Београду и Новом Саду. Реализовала бројне порјекте, излагала самостално и групно, од чега посебно издваја Прашко квадријенале.
Alex Prooper је дигитални уметник који је испрва студирао физику, али га је животни пут одвео у софтверску индустрију пре више од 35 година. Најпре је радио као дизајнер и програмер, а потом се све више фокусирао на стварање уметности путем сопственог софтвера.
Simone van Dam је студирала на Академији визуелних уметности у Амстердаму и са Алеxом ради последњих петнаест година. Они су двојац AlekP који приказује своје радове на фестивалима, уметничким изложбама, галеријама и музејима. Радили су за неколико компанија као што су Shell, Unilever i KPN.
Дејан Стојков је млади новосадски визуелни уметник који истражује свет уметности кроз процес стварања, представљања и имплементације у разним облицима као што су фотографија, видео и анимација. Стварајући различите визуалне садржаје, његов рад се може видети у културно уметничким догађајима, музичким фестивалима и спотовима, кратким филмовима, филмовима и разним уметничким манифестацијама.
Ђорђе Поповић, графички инжењер и страствени заљубљеник у примењену фотографију и видеографију, може се похвалити импозантним портфолиом који обухвата преко хиљаду видео радова током протекле деценије. Кроз богато искуство, стекао је дубоко разумевање ових дисциплина, а посебно се истиче у креирању холограмских инсталација и мапираних пројекција. Његова уметничка визија је прожета иновацијама и обухвата широко разумевање електротехнике, механике, холографије и оптике. Кроз своје ВЈ наступе, успева да оживи публику на великим догађајима, делећи бину са светски познатим музичарима.
Милица Блешић, студенткиња је Академије уметности у Новом Саду, која је већ имала прилику да се представи пред новосадском публиком на Калеидоскопу културе 2020. године. Такође, Милица је била и део тима који је креирао анимације за изложбу Музеја града Новог Сада под називом Женска страна Грчкошколске улице.
Јована Дугоњић је струденткиња четврте године сценског дизајна на Факултету техничких наука у Новом Саду, која се активно бави простором и музиком, стварајући је и реинтерпретирајући.