Трибина / Женски базар

Трибине „Равно од Е(ко) до Ж(ена)” и „Одржива мода – имамо ли алтернативу?” биће одржане у току „Женског базара” 7. и 8. јуна у 19.30 часова, на платоу испред Музеја савремене уметности Војводине.

7. јун / 19 часова – Трибина „Равно од Е(ко) до Ж(ена)”

Идеја разговора на трибини је потекла од – равно као Војводина, равно једнако као равноправно, једнака важност и акценат како на екологију, тако и на положај жене у друштву.

Саговорнице: Александра Илијан, Рута 87, Нина Фуштар, Студент проректор Уметичког Универзитета у Београду (ФМУ), Александра Јовановић, Новосадска иницијатива.

Модераторке: Јелена Мирић и Јована Мрдаљ, Женска иницијатива

Александра Илијан, је дугогодишња омладинска радница која живи и ради у Новом Саду, али њено женско удружење Рута 87 делује на територији Града Зрењанина. Од прошлог месеца, Женска иницијатива је уз помоћ њих и ПЕРСУ маркета успела да обезбеди хигијенске улошке у средње школе на територији Града Зрењанина до 2024.године

Александра Јовановић, млада девојка испред Новосадске иницијативе, која се на не различит, али сличан начин бави тематиком у успоредби са Женском иницијативом

Нина Фуштар, Студенткиња проректорица Уметичког Универзитета у Београду, која је успела да обезбеди из факултетског буџета хигијенске улошке за читав Уметнички Универзитет.

Саговорнице обухватају младе средњошколце, студенткиње и предузетнице.

Питања: Александра Илијан ( Нови Сад)

1. Приватне компаније су одлучиле да буду део пројекта и да подрже младе, женске иницијативе које су заживеле у Војводини, шта сматраш највећом мотивацијом за њихово укључење (промоција, жене на водећим позицијама фирме, улагање у младе, промене у друштву..)?

2. Кроз заједнички пројекат са Женском иницијативом успели сте да укључите младе средњошколце, представнике школских парламената и ученике волонтере да постану део једне велике промене. Колико су млади Зрењанинци укључени, који су мотиви, каква су ваша искуства кроз читав процес и да ли је ово добар модел за активирање средњошколцима да на неки начин „на време” почну да размишљају о унапређењу свог положаја у друштву?

3. Како средњошколци гледају из еко момента на хигијенске улошке и одрживост идеје, какве сте још активности имали током кампање са њима? Да ли имате само женске волонтерке кроз процес реализовања идеје? Зашто је важно да ово не буде табу тема у средњим школама?

Питања: Александра Јовановић ( Нови Сад)

1. Нови Сад је постао синоним за иницијативе. шта је вас мотивисало да креирате Новосадску женску иницијативу и да ли то што сте женско удружење мења положај пирликом конкурисања на пројекте и финансијска средства, да ли сте имали некада деградацију ради тога и колико је тешко добити подршку за наведено? (избор теме, активности, плана, подршке институција и слично)

2. На који начин медији извештавају о женским удружењима, каква су ваша искуства, да ли је тешко доћи до одређених медија и да ли би више медијског простора допринело већем броју активиста кроз различите активности? Или је то више индивидуално колико смо заинтересовани као појединци за одређене садржаје?

3. Које су ваше примарне активности, на који начин гледате на женске иницијативе у нашем Граду и колико је важно да будемо једни другима подршка кроз различите пројекте?

Питања: Нина Фуштар (Београд)

1. За кратко време си успела са својим тимом да обезбедиш средства за бесплатне хигијенске улошке на свом факултету, који је мотив за исто? Како је текао процес? Колико имате студенткиња на Универзитету и како је управа факултета препознала значај саме иницијативе?

2. Како студенти и студенткиње реагују на идеју, да ли је у круговима „уметника” табу тема или потреба сваке жене које су свесни?

3. Као млада особа, доста путујеш и скупљаш искуства од осталих људи из осталих земаља, каква су твоја искуства, да ли постоје модели који би могли да се имплементирају код нас када говоримо о смањењу менструалног сиромаштва? Да ли положај девојке на позицији студентског представника може/мора да мења и унапреди женска права на факултетима?

Заједничко питање:

Пинк таксе, подршка институција и доносиоца одлука за „женска” питања, табу теме, недостајање едукације и сексуалног образовања, опорезовано луксузно добро?

На крају разговора следе питања публике.

08. јун /19.30 – Трибина „Одржива мода – имамо ли алтернативу?”

Саговорнице: Ана Трошић Трајковић, дизајнерка, Тамара Рудић, Социјално предузеће „Сомборске шнајдерке”, Марија Бабовић, Филозофски факултет у Београду

Модераторка: Илијана Бербер, новинарка

Увод: Текстилна индустрија се у последње две деценије удвостручила. На том путу са вишеструким убрзањем, неминовно остају и последице. Економска криза, али и пандемија ковида 19 у већој мери је утицала на рад и посао жена, него мушкараца, потврдили су и стручњаци, а самим тим погођене су биле и раднице у текстилној индустрији. Како можемо утицати на то да се покрене нека врста активизма у тој сфери, да се жене више укључе у синдикални рад, да се њихов глас више чује, да се изборе за своја радна права?

Тако је „брза мода” стигла у сам врх индустрија које највише загађују планету, „брза мода” постаје синоним за хиперконзумеризам, за ниске цене, нехумане услове у којима раде текстилни радници и раднице, кратак век трајања производа. Насупрот томе, „спора мода” заговара успоравање производног процеса, продужење животног века текстилним производима, поштовање свих норми које би требало да буду задовољене када је реч о условима у којима раде текстилни радници и раднице. Речју, спора мода предлаже да квантитет заменимо квалитетом. Текстилна индустрија већински запошљава жене и често смо у прилици да чујемо информације о лошим условима у којима раде.

Да ли је све то данас могуће извести: можемо ли инспирисати жене у текстилној индустрији да се јаче боре за своја радна права, да водимо рачуна о животној средини, да се прилагођавамо савременим условима живота који су све бржи и претпостављају врло мало промишљања о овој теми, можемо ли се приклонити спорој моди уколико нисмо освешћени довољно или нисмо освешћени уопште? Знамо ли шта заправо подразумевају термини и феномени брза и спора мода? Како да се едукујемо као потрошачи, а како као жене које раде у текстилној индустрији? Које су све последице по животну средину, ако слушамо податке попут оног да се у Србији годишње прода чак 82 хиљаде тона гардеробе? Колико ли је то текстилног отпада?

На нека од ових питања ће одговоре дати и наше саговорнице.

Трибине се одржавају као део Аутономног фестивала жена, који ће бити реализован у току програмског лука Хероине.

Цео програм „Аутономног фестивала жена” погледајте на овом линку.

Партнер програмског лука Хероине је Ерсте банка.

Фото: Промо

Ознаке:

Датум

07. Jun 2022.
Завршен!

Време

19:00

Локација

Музеј савремене уметности, Нови Сад
Дунавска 37, Нови Сад

Организатор

Удружење грађана OFF Нови Сад
X