Ciklus: Spasimo planetu / Euro in Film
Otvaranje filmskog festivala „Euro in film 2022” biće održano 28. avgusta u Kulturnom centru Novog Sada od 19 do 23 časa, u toku programskg luka Dunavsko more.
Ovaj reprezentativni filmski festival ove godine slavi svoj 25 rođendan, a tematika ovogodišneg festivala je „spasimo planetu”, fokusirajući se na ekološka pitanja današnjice.
Program:
Lasta
Srbija, 2008, 17 min
Režija: Milan Belegišanin
Scenario: Željko Marković
Direktor fotografije: Ljubomir Glušica
Montaža: Saša Armbruster
rodukcija: RTV Vojvodine, Novi Sad
Starac je pronašao lastu, ispalu iz gnezda, i odlučio da je othrani. Tri puta dnevno hranio je crvima iz prezrelih višanja. Nakon nekoliko meseci, lasta se vezala za starca toliko da mu je stajala na ramenu dok je hodao selom, ili mu je sletala na šubaru, dok je okopavao kukuruz. Stigla je jesen i starac se uplašio da lasta, iz ljubavi prema njemu, neće hteti da odleti na jug. Odlučio je da skupi pare i da je vodi na more… Emotivna priče o iskonskoj potrebi čoveka da voli i da bude voljen, pokreće nezaustavljivu bujicu misli i osećanja. Kroz dirljivu ispovest Boška Dugačkog, nekadašnjeg seoskog svinjara, upoznajemo starca koji je, iako suprug i otac pet sinova, silno zavoleo lastavicu ispalu iz gnezda koju je odnegovao i usvojio. Tako je, od svih miliona lastavica koje preleću svet svakog proleća i jeseni, baš to jedno krhko stvorenje kome je Boško spasao život, zauvek postalo – njegova lasta. Iako nije išao u školu, Bošku iz srca teče duboka mudrost, mudrost života sa ljudima i sa svim bićima na zemlji. Jedna mala i nemušta ptica naučila je Boška, a on uči i nas da svako živo biće voli da živi, i da svako želi da voli celim bićem i da bude voljen.
Konji Krčedinske ade
Srbija, 2013, 52 min.
Kamera i režija: Oliver Fojkar
Montaža: Saša Medovarski
Muzika: Erik Aron
Postprodukcija: Video Studio PRIZMA
Tonski snimatelj: Goran Vujičin
Tekst čitaju: Miodrag Petrović i Alan Fraser
Stručni saradnici: dr Biljana Panjković, mr Nikola Stojnić, Ranko Perić, Vida Stojšić
Piloti motornog zmaja: Stevan Ločki, Vlada Čavić
Producent filma: Akademsko društvo za proučavanje i zaštitu prirode Novi Sad, a koproducent: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
Sufinansijeri: Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
Krčedinska ada je jedno od najvećih rečnih ostrva srpskog Podunavlja i deo Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“. Ovo je jedan od najočuvanijih i najatraktivnijih ritskih kompleksa u Vojvodini, na kome stotine konja slobodno galopira. Sa svojim konjima među prastarim vrbama, retkim i zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, predstavlja svojevrsnu „Nojevu barku“ savremenog doba… Prava je sreća da je na osnovu studije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode prostor Krčedinske ade postao deo zaštićenog prirodnog dobra Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko petrovaradinskog rita“ 2011. godine i uvršćen na Međunarodnu listu močvarnih vlažnih područja 2012, Ramsarsko područje. Nakon tri godine snimanja, autor dokumentarno-prirodnjačkih filmova Oliver Fojkar iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu, završio je film „Konji Krčedinske ade“, o jedinstvenom mestu na celom toku Dunava gde stalno boravi oko 200 konja. Fojkarov film prikazuju život konja tokom sva četiri godišnja doba. Ovo je poslednje mesto u Srbiji gde se zadržao ekstenzivni način stočarstva. Stočari Kovilja, Gardinovaca i Krčedina brinu o životinjama tako što im povremeno donose hranu i so u hladnim zimskim danima i pomažu prilikom ždrebljenja, leče kad se razbole, ali ipak one žive na sasvim prirodan način.
Poslednja oaza
SFRJ,1983,91 min.
Scenario i režija: Petar Lalović
Narator: Zoran Radmilović
Produkcija: Centar Film
Kada se u proleće jata ptica vraćaju s dalekog juga, preleću urbane prostore koje stvara čovek, da se nepogrešivo, bez kompasa i geografske karte nađu izvan domašaja civlizacije. U oazi između Drave i Dunava ih ima preko tri stotine vrsta. Ima tu i druge divljači. Pune tri godine skrivenom kamerom, jer je ovde čovek nepoželjan, beležena su rađanja, borbe, ljubav i smrt stanovnika oaze. Taj čudni svet divljine, u kome prirodni zakoni neverovatno podsećaju na ljudske norme i ponašanja, pored stalnog uništavanja, obnavlja se i živi.
Ulaz je slobodan.
Više informacija o festivalu pogledajte na sajtu Kulturnog centra Novog Sada.
Foto: Promo