Представа свечаног отварања / Зенитеум :: 2022

Као што је зенит највиша тачка до које се може доспети, тако је и Зенитеум :: 2022 представа, славље и кулминација двојног отварања Европске престонице културе у Новом Саду и врхунац програма „Дочека” у којем се укрштају време и енергија како бисмо ослободили простор нагомиланог потенцијала, простор дугог ишчекивања у једном тренутку у ком ће из снаге разноликости бљеснути Волтин лук, креативна муња, која ће осветлити читаву 2022. годину и све програме Европске престонице културе под геслом За нове мостове.

Зенитеум :: 2022, најсложенији продукциони уметнички пројекат који се последњих година реализује у Србији, биће приказан као секуларни обред са одабраним садржајима највише духовне вредности Републике Србије. Представљаће све своје грађане и грађанке са посебним фокусом на Новосађане.

Наслов представе свечаног отварања потиче од транснационалног уметничког покрета зенитизам, уметника и уредника часописа Зенит, Љубомира Мицића (1895 – 1971), који је у свом међународном часопису обликовао модернистичку уметност између два светска рата у Београду, Загребу, Паризу, Берлину, Милану и Москви.

Зенитеум :: 2022 , чији је аутор један од најважнијих фигура словеначке и регионалне уметничке сцене, реномирани европски редитељ и постгравитациони уметник Драган Живадинов, за своју протагонисткињу оптималне пројекције изабрао математичарку Милеву Марић Ајнштајн (1875 – 1948) и протагонисту математичара Милутина Миланковића (1879 – 1958). Математика је централна тема сценарија Зенитеум :: 2022, математика као оруђе и језик који човеку омогућава да опише своје духовно остварење. На церемонији ћемо певати славу науци и уметности у име културе!

Главна протагонисткиња математичарка Милева Марић Ајнштајн активно је учествовала у формулисању теорије релативитета. Рођена је у Тителу у близини Новог Сада, а средњу школу похађала је у Новом Саду. Математичар Милутин Миланковић, отац климатске астрономије, рођен је у Даљу дуж Дунава код Новог Сада. Прво издање његове књиге Кроз васиону и векове штампано је у Новом Саду, у Матици српској.

Мицићев Зенитеум поставља човека у средиште универзума, а уметност и науку, као његова два круга спознаје, са највишим степеном поетске свести. Баш као што је Мицићев Зенитеум био дух времена Европе после Првог светског рата, после велике кризе, новосадски Зенитеум :: 2022 биће прво славље Европе у време после Велике светске вирусне кризе. Биће пун научног опреза и уметничке наде.

Трећи, естетски протагониста, биће Љубомир Мицић са његовом идејом модернизације Балкана, са своја 43 броја часописа „Зенит” (Ласзло Мохоли Наги, Татлин, Гропиус, Кандински, Малевич) са посебним нагласком на двоструко руско издање. Сценографија (естетика) биће заснована на постгравитацијској реинтерпретацији конструктивизма и супрематизма.

У главним улогама наћи ће се Анита Манчић, која ће одиграти лик Милеве Марић Ајнштајн док ћемо Бориса Исаковића гледати као Милутина Миланковића. Домаћин представе је Лазар Јованов, а драматург Светислав Јованов. Композицију дела за ову прилику потписује композиторка Драгана Јовановић, док је Дуња Зупанчич задужена за сценографију и костиме.