Циклус: Спасимо планету / Euro in Film
Отварање филмског фестивала „Euro in film 2022” биће одржано 28. августа у Културном центру Новог Сада од 19 до 23 часа, у току програмскг лука Дунавско море.
Овај репрезентативни филмски фестивал ове године слави свој 25 рођендан, а тематика овогодишнег фестивала је „спасимо планету”, фокусирајући се на еколошка питања данашњице.
Програм:
Ласта
Србија, 2008, 17 мин
Режија: Милан Белегишанин
Сценарио: Жељко Марковић
Директор фотографије: Лјубомир Глушица
Монтажа: Саша Армбрустер
родукција: РТВ Војводине, Нови Сад
Старац је пронашао ласту, испалу из гнезда, и одлучио да је отхрани. Три пута дневно хранио је црвима из презрелих вишања. Након неколико месеци, ласта се везала за старца толико да му је стајала на рамену док је ходао селом, или му је слетала на шубару, док је окопавао кукуруз. Стигла је јесен и старац се уплашио да ласта, из љубави према њему, неће хтети да одлети на југ. Одлучио је да скупи паре и да је води на море… Емотивна приче о исконској потреби човека да воли и да буде вољен, покреће незаустављиву бујицу мисли и осећања. Кроз дирљиву исповест Бошка Дугачког, некадашњег сеоског свињара, упознајемо старца који је, иако супруг и отац пет синова, силно заволео ластавицу испалу из гнезда коју је однеговао и усвојио. Тако је, од свих милиона ластавица које прелећу свет сваког пролећа и јесени, баш то једно крхко створење коме је Бошко спасао живот, заувек постало – његова ласта. Иако није ишао у школу, Бошку из срца тече дубока мудрост, мудрост живота са људима и са свим бићима на земљи. Једна мала и немушта птица научила је Бошка, а он учи и нас да свако живо биће воли да живи, и да свако жели да воли целим бићем и да буде вољен.
Коњи Крчединске аде
Србија, 2013, 52 мин.
Камера и режија: Оливер Фојкар
Монтажа: Саша Медоварски
Музика: Ерик Арон
Постпродукција: Видео Студио ПРИЗМА
Тонски сниматељ: Горан Вујичин
Текст читају: Миодраг Петровић и Алан Фрасер
Стручни сарадници: др Биљана Пањковић, мр Никола Стојнић, Ранко Перић, Вида Стојшић
Пилоти моторног змаја: Стеван Лочки, Влада Чавић
Продуцент филма: Академско друштво за проучавање и заштиту природе Нови Сад, а копродуцент: Покрајински завод за заштиту природе
Суфинансијери: Влада Аутономне Покрајине Војводине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и Амбасада Краљевине Холандије у Београду.
Крчединска ада је једно од највећих речних острва српског Подунавља и део Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит”. Ово је један од најочуванијих и најатрактивнијих ритских комплекса у Војводини, на коме стотине коња слободно галопира. Са својим коњима међу прастарим врбама, ретким и заштићеним биљним и животињским врстама, представља својеврсну „Нојеву барку” савременог доба… Права је срећа да је на основу студије Покрајинског завода за заштиту природе простор Крчединске аде постао део заштићеног природног добра Специјалног резервата природе „Ковиљско петроварадинског рита” 2011. године и увршћен на Међународну листу мочварних влажних подручја 2012, Рамсарско подручје. Након три године снимања, аутор документарно-природњачких филмова Оливер Фојкар из Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду, завршио је филм “Коњи Крчединске аде”, о јединственом месту на целом току Дунава где стално борави око 200 коња. Фојкаров филм приказују живот коња током сва четири годишња доба. Ово је последње место у Србији где се задржао екстензивни начин сточарства. Сточари Ковиља, Гардиноваца и Крчедина брину о животињама тако што им повремено доносе храну и со у хладним зимским данима и помажу приликом ждребљења, лече кад се разболе, али ипак оне живе на сасвим природан начин.
Последња оаза
СФРЈ,1983,91 мин.
Сценарио и режија: Петар Лаловић
Наратор: Зоран Радмиловић
Продукција: Центар Филм
Када се у пролеће јата птица враћају с далеког југа, прелећу урбане просторе које ствара човек, да се непогрешиво, без компаса и географске карте нађу изван домашаја цивлизације. У оази између Драве и Дунава их има преко три стотине врста. Има ту и друге дивљачи. Пуне три године скривеном камером, јер је овде човек непожељан, бележена су рађања, борбе, љубав и смрт становника оазе. Тај чудни свет дивљине, у коме природни закони невероватно подсећају на људске норме и понашања, поред сталног уништавања, обнавља се и живи.
Улаз је слободан.
Више информација о фестивалу погледајте на сајту Културног центра Новог Сада.
Фото: Промо