Priroda budućnosti / EkOtisak

Izložba „Priroda budućnosti” biće realizovana u okviru projekta „EkOtisak” u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, od 20. jula do 7. avgusta, kao deo programskog luka Dunavsko more.

Pre tačno 50 godina, juna 1972. godine, u Stokholmu je održana prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena čovekovom okruženju, na kojoj je usvojeno 26 principa zaštite životne sredine. 50 godina kasnije, temperatura je porasla više u odnosu na bilo kojih drugih 50 godina u poslednjih deset milenijuma. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je povećana za jednu trećinu i troši se pet puta više energije. Ljudi ima više nego duplo više, no izumrlo je oko 60% svih životinja, uz više od polovine uništenih koralnih grebena.

Prilično poražavajuće, zar ne, no možda je ipak važnije da nam bude ugodno – mekano, toplo/hladno i udobno, pa dokle trajalo… Problem je, međutim, što ipak neće trajati ako nastavimo ovakvim tempom jer u klimatsku računicu moramo da ukalkulišemo eksponencijalne i međusobno isprepletane uticaje raznovrsnih dešavanja u prirodi.

Klimatska kriza je duboka, sveprožimajuća i izrazito hermetična. Kompleksna povratna sprega procesa, uzroka i posledica izaziva nedoumice i oklevanje, iako je očigledno da (re)akcija mora da bude trenutna, kao i da poprimi globalni, univerzalni karakter. U svetu toliko podeljenom (ne)vidljivim linijama razdvajanja, gotovo je izvesno da se to neće desiti. Ili se neće desiti na vreme.

Kakve su nam alternative? Sasvim direktno, naukom pocrtane no prilično stidljivo ili svedeno saopštavane poruke govore da ljudskoj civilizaciji preti kolaps pre kraja ovog veka. Zvuči surovo, no ja koji ovo pišem i vi koji ovo čitate tada gotovo izvesno nećemo biti živi. Naša deca i njihova deca, međutim, suočiće se sa potencijalnim prvim talasom izumiranja naše vrste. Njihove mogućnosti za adaptaciju će biti drastično svedene iako je prostor delovanja već sada radikalno sužen.

Iako ova predviđanja svakako ne deluju ohrabrujuće, još uvek postoji mogućnost izbora. U spektru loših i lošijih scenarija možda bi vredelo da se podsetimo šta to znači biti čovek, homo u odnosu na sve druge vrste, i šta znači humano, humanistički, humanitarno. Iako lingvistički netačno, mogući sinonim i objedinjujući činilac moglo bi biti solidarno, ono koje nas ujedinjuje, daje podršku i osnažuje! Pod kapom solidarnosti mnoge velike nevolje su savladane mada se čovečanstvo nikada pre nije suočilo sa toliko razornim i kompleksnim protivnikom kakve su klimatske promene.

Ono što je svakako ključno, pa i kritično, jeste naoružavanje globalne zajednice nečim što bi se moglo nazvati klimatskom pismenošću, kao setom neophodnih znanja i veština za razumevanje fenomena klimatskih promena, manifestacija koje ih prate i mogućih mera prilagođavanja ili izbegavanja posledica. U tu svrhu je Centar za promociju nauke, sa svojim novosadskim partnerima i uz podršku Fondacije Novi Sad 2022, uspostavio projekat EkOtisak, kao interdisciplinarni prostor posvećen naučnim, umetničkim i obrazovnim praksama i znanjima. Cilj nam je da ponudimo jednu alternativnu, uglavnom zanemarenu perspektivu koja može pružiti dodatnu snagu ili motivaciju da prihvatimo realnost i da se uhvatimo ukoštac sa onim što smo stvorili. Da više budemo ljudi, kako bi neko rekao, a manje puki posmatrači sopstvene sudbine.

Dobrivoje Lale Erić

Selektor programa art+science EkOtisak

Projekti koji će biti predstavljeni na izložbi su:

Aerosonar

Aerosonar je prostorna audio instalacija koja zagađenje vazduha prikazuje u izložbenom prostoru kroz muzičku kompoziciju. Samim prisustvom posetilaca u prostoru instalacije i promenama uslova menja se i muzička kompozicija, čime oni postaju svesni tog uticaja.

Autorke: Ana Todosijević, Ana Anastasov, Marija Šumarac

Saradnici na projektu: Aleksandar Kilibarda (razvoj softvera), Bojan Kenig (razvoj naučnog koncepta rada)

Anatomija Fatberga

Uzimajući Fatberg kao metaforu nove veštački stvorene inteligencije, rad predstavlja onlajn igru na sreću u kojoj je jedini pobednik sam Fatberg. Klikom na dugme “puštanje vode”, Fatberg hrani naša digitalna baza podataka: kombinovanjem podataka o kvalitetu otpadnih voda i podataka iz Republičkog zavoda za statistiku.

Autorke: Sanja Anđelković, Stefana Janićijević, Andrea Palašti, Jovana Pešić

Saradnici na projektu: Srđan Bajić, arhitekta i dizajner, Pavle Raković, analitičar podataka i junior programer jezika python, Luka Lopičić i Vanja Novaković, razvoj aplikacije i veb dizajn, Nataša Đokić, stručnjakinja za zaštitu životne sredine, Dvoper, The Danube Transformation Agency for Agency: Aleksandra Fruhstorfer, Lena Violeta Lajtner, Ege Kekel, Solmaz Farhang

Woodiana.today

Woodiana.today je eksperimentalna onlajn služba za predviđanje, razvijena kako bi spasila budućnost Dunava putem spekulativne fabulacije. Woodiana.today raspolaže sa pregršt naučnih podataka o vodi, ali ih interpretira kroz dijalog sa ostalim posrednicima: ekonomijom, politikom, umetnošću, teorijom, AI tehnologijom, istorijom, spekulativnom fikcijom. Da bismo zaista razumeli kako Woodiana.today pravi prognoze, moramo da uđemo u njen svet, moramo da uronimo u reku, tražimo njene putanje i konsultujemo slatkovodne biologe, ekologe i naučnike koji se bave podacima.

Danube Transformation Agency for Agency, Jovana Pešić, Sanja Anđelković

Saradnici na projektu: dr Maja Raković i dr Stoimir Kolarević, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda, Univerzitet u Beogradu, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Elen Maslija-Gilkarov i Adam Kovač, ICPDR, Beč, Austrija, dr Sanja Bijelović, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, Novi Sad, Srbija, Aljoša Tanasković, Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd, Luka Vujičić, analitičar podataka, Luka Lopičić i Vanja Novaković, razvoj aplikacije i veb dizajn.

Skriveni život korisnika Amazona

Instalacija Žuane Molj, zasnovana na analizi pretraživanja, suočava nas sa ekološkim otiskom kupovine knjige preko sajta amazon.com. Ovaj rad baca svetlo na Amazonovu često zanemarivanu, ali agresivnu eksploataciju njegovih korisnika, koja je ugrađena u srž poslovnih strategija takozvanih internet kompanija.

Školjke

U prirodi, školjke su detektori zagađivača; služe kao sićušni sistemi za filtriranje.

„Školjke“ su kolekcija kinetičkih zvučnih skulptura koje podatke sa senzora kvaliteta vode pretvaraju u zvukove i kretanje. Svaka „školjka“ je napravljena od reciklirane otpadne plastike i sadrži zvučnik. Mikrotonalni zvučni pejzaž koji se kontinuirano razvija pokreće školjku na suptilno otvaranje i zatvaranje, poput onog u realnom svetu.

„Školjke“ pozivaju publiku da uoči veze između medijske umetnosti, sonifikacije podataka i održivosti životne sredine.

Projekat je osmislio i producirao Marko Baroti. Razvoj softvera: Pim Borel.

Vijugava Reka

„Vijugava Reka“ je audio-vizuelna instalacija sastavljena od u realnom vremenu algoritamski generisanih vizuelnih prikaza i muzike koju je komponovala veštačka inteligencija. Ovo digitalno umetničko delo čini promene vidljivim stvaranjem jedinstvene svesti o vremenu. Protežući se na više ekrana, delo reinterpretira promenljivo ponašanje reka vizualizujući i sonifikujući njihov uticaj na površinu zemlje.
Foto: Onformative