Instante gradual
У оквиру музичког програма Друге? Европе, на платоу испред Српског народног позоришта биће одиграна плесна представа „Instante gradual”, 19. новембра у 19.30 часова.
„Сваки моменат састоји се из два момента. Али у ком моменту се дрво претвара у камен, тресет у угаљ, кречњак у мермер? Историја и сећање размењују податке, време и простор. Све се дешава унутар овог историјског делића секунде, постепеног тренутка.“
Продукција, кореографија и интерпретација: Kirenia Martinez Akosta
Музика: Бруно Бау
Трајање: 17 минута
О представи: Интервју о „Kid residency danskolligiet 2021“, Малме, Шведска, Гвин Ембертон
Реците нам нешто о себи. Ко сте Ви као особа и као плесач?
Неким људима сам забавна, али некада неке шале не могу да разумем, можда је то зато што верујем да све што ми неко каже може бити могуће или реално. Зашто да не? Све је могуће. Овај начин размишљања чини се наивним, али и ризичним у исто време.
Прво сам студирала глуму зато што је то био специфичан посао за који сам мислила да ми никада неће досадити. Уживала сам да играм игре, мењам ствари и да увек радим нешто ново, али када сам осетила моћ плеса, ништа ми више није било потребно. Мислим да је то оно што је од мене створило плесача.
У последњих двадесет година играм, стварам кореографије, режирам и радим на уметничким пројектима где се плес преплиће са позориштем, уметношћу, модом, поезијом, филмом и фотографијом. Прво сам живела на Куби где сам студирала и радила са компанијом „Данза-Театро Ретазос“ и сада, последњих шеснаест година, живим на северозападу Шпаније, у Галицији, где сам плесала и режирала за компаније „Ентремáнс“ и „Кирениа Данза“.
На чему радите у оквиру ове представе?
Ова резиденција је планирана још 2020. године, али морали смо да је одложимо јер сам прошле године режирала три представе. „Градуал Инстант“ (Срп. Постепени тренутак) представља за мене као плесача време између мојих ангажовања на тим представама. За мене је веома важно да и даље плешем и будем плесач.
Пре неколико година сам смањила плес. Имала сам доста повреда док сам се професионално бавила плесом, а у мојим годинама, то ограничава моје кретање. Имала сам критичну операцију врата 2018. године и доктори су ме саветовали да престанем да се бавим плесом. Имала сам две опције: Да напустим плесну каријеру или да обновим говор тела физичким капацитетима које поседујем.
Одлучила сам да искористим ову резиденцију, као што сам искористила резиденцију у италијанском граду Матера, Европској престоници кутлуре 2019. године, како бих се окрепила и вратила „Постепеном тренутку“, јер је он постао моја алатка за проверавање мог плесачког тела.
Када ваше тело досегне двадесет година плеса, након што је сву пажњу усмерило на сцену, техничке способности нису више главни аспект кретања. Плес је фокусиран на нешто друго. Оно више не представља физички и естетски изазов. Више се ради о интеграцији мисли и покрета у исто време. Постоје нови изазови за стварање тих покрета, и ви морате да проналазите нове начине и језике. Тело жели да плеше нешто ново, али са капацитетима које тренутно поседује.
За мене је сада ово први нови корак једног дугог истраживања. Морам да слушам своје тело, бринем се о њему и научим како да за њега опет будем слободна!
Зашто је ово важно за Вас и Ваш рад у овом тренутку?
Овај низ питања је осмишљен да сакупи одговоре плесача и људи који се баве плесом, а који ће ми помоћи да спојим оно на чему радим током мојих међународних резиденција са вама. Ваши одговори ће ми помоћи да се боље упознам са контекстом и сценаријем када радим ван куће. У исто време, помоћи ће ми да откријем најбоље праксе и начине размишљања како бих поставила себи стандарде.
Где гостујете следећи пут са представом „Постепени тренутак“?
Мислим да ће „Постепени тренутак“ бити уз мене још дуго јер је то истраживачки пројекат о томе како се моје тело мења сваки пут када заплешем. Мењамо се непрестано, а постепено. Покушавам да откријем те ситне природне промене које настају услед година и органских промена у кретању које иначе нису видљиве.
Информације на шпанском језику на званичној интернет страници плесне компаније.
Фото: Гвин Ембертон