Од Невена до Бетмена
Изложбу стрипа „Од Невена до Бетмена“, која се реализује у оквиру целине Град стрипа, програмског лука Друга? Европа, можете да погледате од 21. октобра до 22. новембра у Дистрикту, у објекту број 5.
Отварање изложбе заказано је за 20.22 часа 21. октобра, а изложбу ћете моћи да погледате сваког радног дана од 13 до 20 часова и викендом од 10 до 20 часова.
Ова изложба приказаће ретроспективу настанка и развоја стрипа са акцентом на српски стрип у европском и светском контексту и тематски покрити три века српског стрипа кроз следеће одељке: прото-стрипови (праисторија и рана историја), визуелно приповедање средњег века (секуларно и сакрално), платинасто доба (1880 – 1934), златно доба (1935 – 1941), сребрно доба (1953 – 1970), бронзано доба (1971 – 1990), гвоздено доба (1991 – 2011), силицијумско доба (данас) и Нови Сад – престоница стрипа.
Изложба је намењена најширој али и академској публици, као и међународним и локалним стручњацима и љубитељима стрипа. Један део изложбе представљен је тако да анимира децу и младе настојећи на тај начин да развије будућу публику за стрип.
Изложба „Од Невена до Бетмена“ води вас кроз богату и динамичну историју српског стрипа, од корена визуелног приповедања у српској култури до модерног облика. Ова историја је представљена кроз рад угледних и надарених твораца, кроз теме у распону од хумористично-карикатуралних до прича већих од живота.
Бићете у прилици да испратите 150 година модерног стрипа у Србији и све појаве које су му претходиле.
Представљамо вам визуелну шетњу од епске поезије, народних прича, научне фантастике, страве и ужаса, суперјунака, мелодраме, биографских романа, историјских догађаја, комедије, све до апстрактног, филозофског и експерименталног стрипа.
Сазнаћете (ако већ нисте знали):
Да је наша потреба да се изражавамо помоћу визуелног приповедања постала део главног тока наше културе и традиције још у средњем веку, а временом јој се додаје све више текста и појављују се претече стрипа које су прерастале у познату форму, како у свету, тако и код нас.
Да смо у стрипу, несумњиво увек били део динамичног света у свакој епохи.
Како је чика Јова Змај постао један од пионира стрипског издаваштва и како је привукао велике мајсторе сликарства да цртају стрипове за његов часопис Невен.
Како су раме уз раме кроз приче у сликама измешани Лав Толстој, Хенрик Сјенкјевич, Марк Твен, Александар Пушкин, Бранислав Нушић, Чарлс Дикенс, Аугуст Шеноа, Лаза Лазаревић, Алексеј Толстој, Вилијам Шекспир, Јарослав Хашек, Александар Дима, Жил Верн, Михаил Шолохов…
Како су Французи у 70–им сазнали да неки од најважнијих стрипова њиховог детињства 30–их и 40–их долазе из Србије/Југославије, а не из Сједињених Америчких Држава.
Да је пут од бајки до суперјунака прилично кратак.
Да је Принцеза Ру је у своје време добила титулу најнадреалистичнијег стрипа икада.
Шта се дешава после огреботине задобијене од мачке подвргнуте научном експерименту, како се активира фиртућка из Осаке, али и ко је и шта је Скрапулонска бебица…
Колики је утицај стрипа на филм и ликовну културу.
Да су могућности стрипа неограничене у односу на најскупље филмске продукције и да је једина граница имагинација стрипских аутора.
Зашто смо се уз стрипове увек добро забављали, смејали, плашили, маштали, бринули, стицали нова знања…
Фото: Промо