Hrizantema koja ubija / European Eyes on Japan

Andrea Palašti prikazaće svoj rad „Hrizantema koja ubija” u okviru projekta „European Eyes on Japan“ od 9. do 20. novembra u Distriktu, u objektu Fabrika, Lokal 2. Izložba govori o tome kako je jedan cvet povezao politiku, ekologiju, i klimatske promene, ali i Srbiju i Japan. Otvaranje je zakazano 9. novembra u 19 časova.

Ovaj projekat deo je programskog luka Druga? Evropa Evropske prestonice kulture, a realizovan je uz podršku EU-Japan Festa.

Reč autorke:

Istorija srpsko-japanskog odnosa je istorija puna priča i legendi, ali nijedna nije tako upečatljiva kao priča o Hrizantemi koja ubija.
Godine 1890. japanski biznismen iz Wakayame, Eiichiro Ueyama, izumeo je prvi kalem protiv komaraca na svetu. Ovaj spiralni tamjan koji odbija komarce, napravljen je od osušene paste cveta Dalmatinskog buhača, i postao je glavni izvor kućnih insekticida u svetu. Eiichiro Ueyama je prvi put nabavio seme cvetova buhača od H. E. Amoore koji je vodio kompaniju za trgovinu biljkama u SAD, ali je ubrzo shvatio da poreklo cveta potiče iz Kraljevine Dalmacije (kasnije Kraljevine Jugoslavije). Ovo je bio početak jednog lepog prijateljstva između Japana i Srbije. Eiichiro Ueyama je 1910. godine registrovao kompaniju i zaštitni znak Kincho, te zajedno sa Kraljevinom Jugoslavijom postao je najveći izvoznik buhača na svetu. Kralj Aleksandar I Karađorđević odlikovao ga je 1929. godine titulom počasnog konzula Kraljevine Jugoslavije u Osaki za doprinos razvoju produktivnijih metoda uzgoja i korisnih primena cvetova Dalmatinskog buhača. Danas, njegov praunuk Naohide Ueyama i predsednik Dainihon Jochugiku Co., Ltd. (Kinčo kompanija) počasni je konzul Srbije u Osaki, pošto se Kraljevina Jugoslavija raspala tokom istorije.

„Hrizantema koja ubija“ je istraživački projekat u nastajanju koji uzima Dalmatinski buhač kao studiju slučaja otkrivajući kako je cvet postao simbol političke i ekonomske diplomatije: prateći njegovo putovanje od Kraljevine Dalmacije (kasnije Kraljevine Jugoslavije) do Japana i istražujući čudne i naizgled nevidljive veze između cveta, njegovog insekticidnog svojstva, ekonomije, politike, ekologije, komaraca i klimatskih promena. Dokumentujući priču o cvetu iz Hrvatske, Srbije i Japana, projekat razmatra Dalmatinski buhač iz različitih perspektiva drugih autora, (hi)storija, geografija i sistema znanja.

Projekat je razvijen u saradnji sa Danielom Popovićem. Istraživanje u Japanu je omogućeno kroz Fotografski projekat „European Eyes on Japan/Japan Today“ – na poziv kustoskinje i umetničke direktorke Mikiko Kikute, a finansiran od strane EU Japan Fest Japan Committee (Tokio). Zahvaljujemo se zaposlenima kompanije Dainihon Jochugiku c.o. (Kincho kompaniji), Preduzetničkom muzeju izazova i inovacija – Privredne i industrijske komore Osake, kao i Vrtnom centru Innoshima za deljenje svoje stručnosti i korišćenje njihove arhive fotografija. Izložbu prati uvodni esej van. prof. dr Andrije Filipovića, kao i javno čitanje autorske poezije Jovana Jakšića.

Posebna zahvalnost: Naohide Ueyama (predsednik kompanije Dainihon Jochugiku/Kincho i Počasni generalni konzul Republike Srbije u Osaki); Rina Suzuki i Kazuhiro Yoshida (Dainihon Jochugiku, Osaka); Seiichi Kashima, Hiroyuki Kawai and Hiroko Kusumi (Kishu fabrika Dainihon Jochugiku, Arida); Tomoyuki Hikitsuchi, Dr Yukio Kikuta, Takanori Yamashiro, Yumi Kawajiri, Toshiya Ohshima, Honami Mitsuishi, Takahiro Yanagisawa, Takahiro Mita (Laboratorija za istraživanje i razvoj Dainihon Jochugiku, Osaka); Yachiho Okano (Innoshima Flower Center, Innoshima); Watanabe Koichi (umetnik, Osaka); Mikiko Kikuta (kustoskinja, Tokio); Cathy Hirano (prevodilac, Takamatsu); Yuichi Hirano (arhitekta, Takamatsu); Hitomi Kawasaki (Gendaibonsai Japan, Kjoto); Tamami Muneyasu (Setouchi Triennale supervizor, Takamatsu); Dr Nobuyuki Tanaka (Narodni muzej prirode i nauke, Odeljenje za botaniku, Tsukuba); Prof. dr sc. Hidetoshi Nagamasu (Muzej Kjoto Univerziteta); Prof. dr sc. Kazuhiko Matsuda (Nara Kindai Univerzitet, Katedra za primenjenu biološku hemiju); Masamichi Yamano (Pyrethrum House,Takamidžima); Toki Noriko (Tokyo Art Space, Tokio); Yukino Takashima (prevodiac, Gete-Institut Osaka Kjoto); Haruka Shirahama (Alt_Medium, Tokio); Hirofumi Nakamae (umetnik, Osaka); Atsuko Kotaka (umetnica, Fujino); Shuichi Nemoto (Herbarijum Univerziteta u Tokiju TI); Satoshi Nagae (Fiziolog za vežbe, Jokohama); Daishi Uchida i Yo Yakushi (Tokijska filijala Kancelarije za zaštitu bilja – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva); Članovi Galerije 176 (Osaka); Shuji Kogi i Saori Hakoda (EU-Japan Fest, Tokio); Aleksandra Kovač i Marija Perišić (Ambasada Republike Srbije u Japanu, Tokio); Dr Milica Rat (Herbarijum BUNS, Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematički fakultet Univerzitet u Novom Sadu); Dr Milica Aćimović (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste, Novi Sad); Van. prof. dr sc. Martina Grdiša i dr sc. Filip Varga (Sveučilište u Zagrebu, Agronomski fakultet, Zavod za sjemenarstvo, Znanstveni centar izvrsnosti za bioraznolikost i molekularno oplemenjivanje bilja, Zagreb); Dr sc. Marija Jug-Dujaković i dr sc. Tonka Ninčević (Institut za jadranske kulture i melioraciju krša, Split); Veronika Gamulin (istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja, Zagreb); Viktor Popović (umetnikt/dizajner, Split).

Andrea Palašti (1984) je vizuelna umetnica i predavačica iz Novog Sada. Njeno stvaralaštvo prevazilazi umetničke, kustoske i pedagoške granice u kojima akcenat stavlja na pitanja kulturne geografije, istorije i svakodnevnog života, eksperimentišući sa fotografijom, video zapisima i ilustrovanim predavanjima. Njena praksa se često zasniva na saradnji sa drugim umetnicima/kolektivima, porodicom, studentima, kustosima, novinarima, naučnicima i/ili istoričarima. Deo je umetničkog saveta Galerije SULUV u Novom Sadu. Trenutno radi kao vanredna profesorica na predmetu Likovni elementi, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, povezujući svoje kolaborativne umetničke istraživačke projekte sa obrazovnim strategijama.

Foto: Andrea Palašti. Dalmatinski buhač (Tanacetum cinerariifolium /Trevir. /Sch. Bip.), Herbarijum BUNS, Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu; deo projekta Hrizantema koja ubija.