Jedna osoba plače: Žene i rat

Izložba „Jedna osoba plače: Žene i rat”, u okviru programskog luka Tvrđava mira, biće otvorena 18. juna na platou ispred Kulturne stanice Svilara u 13 časova. 

Izložbu ćemo moći da pogledamo do 24. juna, svakog radnog dana od 10 do 20 časova.

„Jedna osoba plače: Žene i rat” je međunarodna putujuća izložba, 35-godišnji lični foto-esej Marise Rot, međunarodno priznate slobodne fotoreporterke, dokumentarističke i umetničke fotografkinje, rođene i odrasle u Los Anđelesu. Bila je angažovana u prestižnim medijskim kućama kao što je The New York Times sa kojima je radila širom sveta. Rot je bila deo fotografskog osoblja lista The Los Angeles Times, koji je osvojio Pulicerovu nagradu u kategoriji Best Spot News, za izveštavanje o neredima u Los Anđelesu 1992. godine.

Izložba se bavi neposrednim i dugotrajnim uticajem rata na žene u različitim zemljama i kulturama širom sveta. Izložba je inspirisana ličnom porodičnom tragedijom, koja se vezuje za Novi Sad, s obzirom na to da su njeni prababa, baba i deda poginuli u takozvanoj Novosadskoj raciji 1942. godine. Fotografije su snimane u periodu od preko trideset godina, pokrivajući više od deset ratnih sukoba. Ovaj globalni foto-esej bavi se neposrednim i dugotrajnim efektima rata na žene. Izložba koja je obišla svet, prvi put je prikazana u Muzeju tolerancije u Los Anđelesu.

Ovako je Marisa opisala svoja osećanja nakon posete Novom Sadu:

„Moja baka mi je ostavila upaljeno svetlo. Osećam to u svom srcu, iako je nikada nisam upoznala. Bila je ubijena na pragu svoje kuće u Novom Sadu u Jugoslaviji, zajedno sa njenim mužem, majkom i bratom, hladnog januarskog dana 1942. godine, zato što su bili Jevreji. Svetlo se probijalo kroz prozor koji je na staklu imao nežno ugravirane cvetove maka, na jednoj strani dvokrilnih vrata koja su vodila u salon. Njegov par na drugim vratima je bio neukrašen, očita zamena za nešto što je bilo izgubljeno. Ovaj prozor sam prvi put videla u leto 1984. godine, na celodnevnoj porodičnoj poseti Novom Sadu, koja je mog oca vratila u kuću u kojoj je odrastao, prvi put nakon što je napustio Jugoslaviju u novembru 1938. godine, kada je imao 26 godina. Iako nisam to ni znala, tridesetogodišnja odiseja počela je za mene tog istog dana”.

Događaj je pristupačan osobama sa fizičkim invaliditetom.

Foto: Monica Smith