Otvaranje izložbe / Stringeri

Otvaranje izložbe „Stringeri” biće realizovano u Kreativnom distriktu 9. jula u 20 časova, u organizaciji Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, a sastavni je deo programskog luka Tvrđava mira. Izložba će biti otvorena do 9. avgusta. 

Kroz objektive samostalnih ratnih fotoreportera, postajemo svedoci njihovih tragičnih sudbina i ratnih strahota. Na putu tog sećanja, fotografija postaje neposredni izveštač, medij koji dosledno prenosi život i realnu emociju. Svet je bio iznenađen kada je prvi put ugledao crnobele užase Krimskog rata i uvideo šta rat sam po sebi znači. Nažalost, i u aktuelnom trenutku često smo svedoci nemilih sukoba i ljudske patnje na svim stranama sveta, ali se postavlja pitanje – na koji način ih doživljavamo? Savremeno doba izbrisalo je osećaj za stvarnost usled pregršt informacija koje nas svakodnevno zasipaju, pa svakoliki društveni potresi brzo izblede u nadiranju novih. No, i pored toga, fotografije posmatramo kao veran i surov prikaz stradanja, a njihove autore kao heroje svog doba.

Izložba „Stringeri“ govori o formiranju savremenih najamnih pisara istorije i svedoka potpisa njenih autora – frilensera. Od Drugog svetskog rata do naših dana, angažovani medijski radnici su u središtu svih sukoba i društvenih previranja. Njihov pogled na rat, genocide i revolucije je pogled onih koji su i sami nezaštićeni – bez strane u sukobu, nacije, ugovora ili religije, ambasade ili osiguranja. Njihov rad je osnov humanističke tradicije u fotografiji, dokumentarnom filmu, štampanim i elektronskim vestima, ali i propagandi, politici i kulturi sećanja. Bez obzira na njihove pojedinačne pozicije, tačka gledišta medijskog proletarijata bila je ogledalo u kome ne vidimo samo volju za uništavanjem i represijom društvenog sukoba, već i sopstvenu toleranciju prema nesigurnosti života onih koji proizvode vesti koje konzumiramo. Raznoliki koliko i ljudi bez kojih ne mogu, stringeri su uglavnom tražili da nađu načina da ispričaju priču, možda čak i prežive, pokušavajući da očuvaju bar malo nezavisnosti i integriteta, bez obzira na njihov položaj privrednog podređenog. Izložba prati višestruke pozicije – od ratnih zarobljenika i logoraša, preko maloletnika, ugnjetenih novinara, (ne)zavisnih operatera u medijskim prostorima različitih perioda, do sazrevanja autora koji, kroz poziciju frilensera, nalaze prostor da uzvrate pogled čak i represivnom društvu.