Predstave / Otvaranje Kaleidoskopa kulture

U Kaleidoskopu kulture, pozorište, kao kombinacija izvođačke i vizuelne umetnosti, komunicira sa publikom na potpuno novim i nesvakidašnjim lokacijama za teatar, što važnim društvenim temama kojim se bavi daje potpuno novu vizuru.

Predstave koje ćemo gledati u okviru otvaranja programskog luka Kaleidoskop kulture, na teatar bini u Distriktu od 1. do 4. septembra su:

Performans „Nepouzdani pripovedač“ / 1. septembar u 20 časova

Telesnost visoke inteligencije koju poseduje japanski koreograf Satoshi Kudo odražava istorijska iskustva življenja. Performans gde se publika suočava s Kudovom čistom prisutnošću, doseže horizont i poziva na samorefleksiju skrivene dubine i lepote. Komad ogoljuje šamanizam unutar tela i suočavanje s drugom suštinom i drugom stranom sebe. A telo se kreće napred-nazad u krajoliku zvuka, budeći senzaciju ubrzanog snimka protoka vremena izraženu kroz umetnost plesa. Biće tu nekih sastojaka poput Kudove teorije kretanja „Motion Qualia” koja povezuje sopstveni instinkt kao refleks kroz odnos sa gravitacijom i moždanom aktivnošću. A njegovo dugo istraživanje skulpturalnog oblika govori vlastitim jezikom u koreografiji gde čak i zgusnuti dah donosi snagu tišine. Izraz predlaže način da se vreme shvati kao tok kruga umesto koncepta crnog ili belog. Kudo veruje da je svest o istini u nevidljivom ključ življenja.

Koreograf: Satoshi Kudo

Plesna predstava „SOFIA” / 1. septembra u 21 čas 

Predstava postavlja pitanje o ljudskom umu i njegovom naizgled smanjenom kapacitetu da prepozna činjenicu da sabotira sopstvenu budućnost. Zasnovan na preispitivanju ideja o ljudima i njihovoj povezanosti sa onim što ih tehnološki i organski okružuje, Felix Landerer se poigrava idejom o priznatom ljudskom katalogu kretanja i povezanosti. Ideje o tome čemu se možemo prilagoditi, šta nam pripada a šta ne, određuju parametre za njegov pristup ovoj temi.

Performans „Neusamljeno osamljen solo na vezi“ / 2. septembra u 20 časova

Od samog početka epidemije Kovid19 u Srbiji, bivajući u kontaktu sa prijateljima i saradnicima, razni „materijali” su nastajali i gomilali se kao proizvod uzajamnog odnosa brige i nege. Oni su ples pretvorili u lebdenje, deo su koreografske strukture i deluju kao talasi. Po formi, on je solo plesni performans, a u suštini, on je pokušaj meditacije. „Neusamljeno osamljen solo na vezi“ je u vezi sa prostorima, telima, osećanjima i mislima kroz pokret i zvuk.

Koncept, izvođenje, zvuk: Jelena Alempijević

Projekcija: Željka Jakovljević

Kostim: Nataša Vranešević

Predstava „Parte Parte” / 2. septembra

„Parte Parte” je plesni duet koji sagledava prostor koji se rastvara i uspostavlja između dva sveta, onog koga doživljavamo ovde i onog koji je oblikovao nas i naša tela mimo naše predostrožnost i svesti.

Performans „Tačka nestajanja“ / 3. septembar u 20 časova

Raskomadano i nepotpuno na ivicama života, čini se da je telo istovremeno i cilj koji se dostiže i nedostižno odredište. U „Tački nestajanja“, humanoidno biće se budi iz dubina mučnog sećanja ili vanzemaljske budućnosti. Da li je ovo naučna fantastika ili je noćna mora postala stvarnost? Scena je pretvorena u ogledalo postojanja, kroz koje se izobličuju najdublji strahovi, sa slikama izvučenim iz samog ljudskog stanja.

Koncept: Konstantin Skurlis, Dafin Antoniadou i Aleksandros Vardaksoglu

Koreografija: Dafin Antoniadou i Aleksandros Vardaksoglu

Muzika: Konstantin Skurlis i Stefan Rihter

Produkcija: Fondacija Onassis Stegi 

Predstava „Metronomija” / 3. septembra

Koreografkinja Tamara Gvozdenović, produkcija Institut za umetničku igru.

Gradimo našu zajedničku budućnost razmatrajući kontraste: Konstrukcija protiv dekonstrukcije, paralela, gužva naspram usamljenosti, između, negativan prostor, senka, smena tela, promena prostora, promena percepcije i perspektive.

Plesni komad „Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ / 4. septembar u 20 časova

„Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ je plesni komad zasnovan na idejama trajnosti i upornosti, koji izvodi ekipa plesačica. Zvučno jezgro za komad sadrži pojačane zvukove koje proizvode plesačice na sceni. Komad se oslanja na procese transformacije i ponavljanja koji se nalaze u prirodi, ali istovremeno izbegava svaki pokušaj figurativnog predstavljanja ovih pojava. „Stvari se kreću, ali ništa ne govore“ je dugometražno koreografsko delo koje je radikalno ukorenjeno u realnom vremenu, u prisustvu uživo samih žena. To su u jednakoj meri otporna i uporna tela, to su tela podvrgnuta nepredvidivim, raznolikim, intenzivnim silama. To su ženska tela koja se oslanjaju na zajedničko nasleđe otpornosti i prisutnosti u ovom turbulentnom svetu.

Ideja i koreografija: Poliana Lima

Baletska predstava „La La La” / 4. septembra u 21 čas 

Koreografkinja: Saša Evtimova

Muzika u nama budi osećanja, sećanja, čežnje, snove, nostalgiju, sentimentalnu čežnju za srećom, za vremenom u kome smo živeli i ljudima sa kojima smo delili ta sećanja. Niko ne može da oživi ni vreme, ni sećanje, ni uspomene, kao jedna dobra stara muzička traka.

Foto: Promo