Tribina / Ženski bazar

Tribine „Ravno od E(ko) do Ž(ena)” i „Održiva moda – imamo li alternativu?” biće održane u toku „Ženskog bazara” 7. i 8. juna u 19.30 časova, na platou ispred Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

7. jun / 19 časova – Tribina „Ravno od E(ko) do Ž(ena)”

Ideja razgovora na tribini je potekla od – ravno kao Vojvodina, ravno jednako kao ravnopravno, jednaka važnost i akcenat kako na ekologiju, tako i na položaj žene u društvu.

Sagovornice: Aleksandra Ilijan, Ruta 87, Nina Fuštar, Student prorektor Umetičkog Univerziteta u Beogradu (FMU), Aleksandra Jovanović, Novosadska inicijativa.

Moderatorka: Jelena Mirić/Jovana Mrdalj, Ženska inicijativa

Aleksandra Ilijan, je dugogodišnja omladinska radnica koja živi i radi u Novom Sadu, ali njeno žensko udruženje Ruta 87 deluje na teritoriji Grada Zrenjanina. Od prošlog meseca, Ženska inicijativa je uz pomoć njih i PERSU marketa uspela da obezbedi higijenske uloške u srednje škole na teritoriji Grada Zrenjanina do 2024.godine

Aleksandra Jovanović, mlada devojka ispred Novosadske inicijative, koja se na ne različit, ali sličan način bavi tematikom u usporedbi sa Ženskom inicijativom

Nina Fuštar, Studentkinja prorektorica Umetičkog Univerziteta u Beogradu, koja je uspela da obezbedi iz fakultetskog budžeta higijenske uloške za čitav Umetnički Univerzitet.

Sagovornice obuhvataju mlade srednjoškolce, studentkinje i preduzetnice.

Pitanja: Aleksandra Ilijan ( Novi Sad)

1. Privatne kompanije su odlučile da budu deo projekta i da podrže mlade, ženske inicijative koje su zaživele u Vojvodini, šta smatraš najvećom motivacijom za njihovo uključenje (promocija, žene na vodećim pozicijama firme, ulaganje u mlade, promene u društvu..)?

2. Kroz zajednički projekat sa Ženskom inicijativom uspeli ste da uključite mlade srednjoškolce, predstavnike školskih parlamenata i učenike volontere da postanu deo jedne velike promene. Koliko su mladi Zrenjaninci uključeni, koji su motivi, kakva su vaša iskustva kroz čitav proces i da li je ovo dobar model za aktiviranje srednjoškolcima da na neki način „na vreme” počnu da razmišljaju o unapređenju svog položaja u društvu?

3. Kako srednjoškolci gledaju iz eko momenta na higijenske uloške i održivost ideje, kakve ste još aktivnosti imali tokom kampanje sa njima? Da li imate samo ženske volonterke kroz proces realizovanja ideje? Zašto je važno da ovo ne bude tabu tema u srednjim školama?

Pitanja: Aleksandra Jovanović ( Novi Sad)

1. Novi Sad je postao sinonim za inicijative. šta je vas motivisalo da kreirate Novosadsku žensku inicijativu i da li to što ste žensko udruženje menja položaj pirlikom konkurisanja na projekte i finansijska sredstva, da li ste imali nekada degradaciju radi toga i koliko je teško dobiti podršku za navedeno? (izbor teme, aktivnosti, plana, podrške institucija i slično)

2. Na koji način mediji izveštavaju o ženskim udruženjima, kakva su vaša iskustva, da li je teško doći do određenih medija i da li bi više medijskog prostora doprinelo većem broju aktivista kroz različite aktivnosti? Ili je to više individualno koliko smo zainteresovani kao pojedinci za određene sadržaje?

3. Koje su vaše primarne aktivnosti, na koji način gledate na ženske inicijative u našem Gradu i koliko je važno da budemo jedni drugima podrška kroz različite projekte?

Pitanja: Nina Fuštar (Beograd)

1. Za kratko vreme si uspela sa svojim timom da obezbediš sredstva za besplatne higijenske uloške na svom fakultetu, koji je motiv za isto? Kako je tekao proces? Koliko imate studentkinja na Univerzitetu i kako je uprava fakulteta prepoznala značaj same inicijative?

2. Kako studenti i studentkinje reaguju na ideju, da li je u krugovima „umetnika”  tabu tema ili potreba svake žene koje su svesni?

3. Kao mlada osoba, dosta putuješ i skupljaš iskustva od ostalih ljudi iz ostalih zemalja, kakva su tvoja iskustva, da li postoje modeli koji bi mogli da se implementiraju kod nas kada govorimo o smanjenju menstrualnog siromaštva? Da li položaj devojke na poziciji studentskog predstavnika može/mora da menja i unapredi ženska prava na fakultetima?

Zajedničko pitanje:

Pink takse, podrška institucija i donosioca odluka za „ženska” pitanja, tabu teme, nedostajanje edukacije i seksualnog obrazovanja, oporezovano luksuzno dobro?

Na kraju razgovora slede pitanja publike.

08. jun /19.30 – Tribina „Održiva moda – imamo li alternativu?”

Sagovornice: Ana Trošić Trajković, dizajnerka, Tamara Rudić, Socijalno preduzeće „Somborske šnajderke”, Marija Babović, Filozofski fakultet u Beogradu

Moderatorka: Ilijana Berber, novinarka

Uvod: Tekstilna industrija se u poslednje dve decenije udvostručila. Na tom putu sa višestrukim ubrzanjem, neminovno ostaju i posledice. Ekonomska kriza, ali i pandemija kovida 19 u većoj meri je uticala na rad i posao žena, nego muškaraca, potvrdili su i stručnjaci, a samim tim pogođene su bile i radnice u tekstilnoj industriji. Kako možemo uticati na to da se pokrene neka vrsta aktivizma u toj sferi, da se žene više uključe u sindikalni rad, da se njihov glas više čuje, da se izbore za svoja radna prava?

Tako je „brza moda” stigla u sam vrh industrija koje najviše zagađuju planetu, „brza moda” postaje sinonim za hiperkonzumerizam, za niske cene, nehumane uslove u kojima rade tekstilni radnici i radnice, kratak vek trajanja proizvoda. Nasuprot tome, „spora moda” zagovara usporavanje proizvodnog procesa, produženje životnog veka tekstilnim proizvodima, poštovanje svih normi koje bi trebalo da budu zadovoljene kada je reč o uslovima u kojima rade tekstilni radnici i radnice. Rečju, spora moda predlaže da kvantitet zamenimo kvalitetom. Tekstilna industrija većinski zapošljava žene i često smo u prilici da čujemo informacije o lošim uslovima u kojima rade.

Da li je sve to danas moguće izvesti: možemo li inspirisati žene u tekstilnoj industriji da se jače bore za svoja radna prava, da vodimo računa o životnoj sredini, da se prilagođavamo savremenim uslovima života koji su sve brži i pretpostavljaju vrlo malo promišljanja o ovoj temi, možemo li se prikloniti sporoj modi ukoliko nismo osvešćeni dovoljno ili nismo osvešćeni uopšte? Znamo li šta zapravo podrazumevaju termini i fenomeni brza i spora moda? Kako da se edukujemo kao potrošači, a kako kao žene koje rade u tekstilnoj industriji? Koje su sve posledice po životnu sredinu, ako slušamo podatke poput onog da se u Srbiji godišnje proda čak 82 hiljade tona garderobe? Koliko li je to tekstilnog otpada?

Na neka od ovih pitanja će odgovore dati i naše sagovornice.

Tribine se održavaju kao deo Autonomnog festivala žena, koji će biti realizovan u toku programskog luka Heroine.

Ceo program „Autonomnog festivala žena” pogledajte na ovom linku.

Partner programskog luka Heroine je Erste banka.

Foto: Promo