Ženska nit

Internacionalna izložba tapiserija snova tkanih željom i kudeljom​ pod nazivom „Ženska nit” biće otvorena 25. maja u 20.22 časova i trajaće do 12. juna u Kreativnom distriktu – Radionica (lokal 11), BIRO (lokal br 13) i u Ateljeu 61 na Petrovaradinskoj tvrđavi, u okviru programskog luka Heroine. Radno vreme prostora u kojima je postavljena izložba je svakog dana od 11 do 19 časova.

Izložbu će otvoriti svetski poznata umetnica Aiko Tezuka.

Kao da je sama Arahne, koju je Atena, ljubomorna na njenu veštinu, pretvorila u pauka osuđenog da večno tka, umešala svoje prste kada je davne 1961. godine u Novom Sadu, osnovana zanatska radionica za proizvodnju tapiserija, i danas jedinstvena ustanova ove vrste u regionu, „Atelje 61ˮ. Od tada pa sve do danas, nit je postala nosilac impulsa oko kojeg je zabavljena misao u traženju brojnih puteva razrešenja mistike tkanja. Niti osnove i niti potke prepliću se na mnogo načina stvarajući unikatno ručno izrađeno umetničko delo. Niti utkane u tapiseriju prenose misli umetnika, pričaju priču i golicaju maštu posmatrača. One služe kao šifra ili kôd. Tako je tapiserija prešla put od funkcionalnosti i ukrasa u enterijeru do kreativnog načina stvaranja i izražavanja. Preživela je razne promene i modifikacije, kako bi postala moderan, vizuelno-estetski objekat, prilagođen vremenu i načinu života. Tapiserije su lagano iskoračile u prostor, ne remeteći naš doživljaj, „napustileˮ zidnu površinu i započele „razgovorˮ sa nama posmatračima. Bilo da je vuna, kudelja, pamuk, žica, koža ili elementi od plastike, stručnim, minucioznim radom, „penelope sa tvrđaveˮ kao i same autorke, istkale su priču, emotivnu, neposrednu, punu snage i svežine. Nadahnuće materijom, koja je samo sledstveni produkt duhovnog i kontemplativnog u likovnoj estetici umetnice, jeste ona sveprisutna konstanta koja značajno definiše tapiseriju. Iracionalno, imaginarno, intuitivno, podsvesno. Celina daje „autoritetˮ detalju, a detalj žrtvuje svoju „autonomijuˮ u korist celine. Tako jedno postaje sve, a sve jedno.

Ova multimedijalna izložba, koja problematizuje žensko stvaralaštvo i ženski princip u umetnosti, nije nimalo slučajna. Izložena su dela umetnica svih generacija, raznovrsnih estetskih i likovnih senzibiliteta, kao i različitih umetničkih koncepcija i taktilnih kvaliteta, predstavljajući svoja kreativna ostvarenja u domenu tekstila, scenografije, slikarstva, grafike… Odabrani eksponati odišu autentičnošću ideja, individualnošću i autorskim pečatom svake autorke pojedinačno.

Leonora Vekić se opredelila za nove tendencije u tapiseriji usmerene ka „novome ključuˮ i ka upotrebi plastične materije koja je pojam tapiserije učinila krajnje fluidnim. Istražujući uzajamni odnos pozitivnog i negativnog prostora, njenim autorskim radom prostor je preobražen u vidljivo-nevidljivi lavirint. Njeni radovi predstavljaju sintezu njenog stava prema životu, memoriji, ženskom identitetu i statusu i nečemu što nosimo u sebi, a stalno ga tražimo.

Mitovi Balkana, mitska bića i njihovo stanište u prirodi bili su polazište za motiv skice za tapiseriju Senke Ranosavljević, a kompozicija je nastala kao rezultat istraživanja i odnosa valera i planova. Atmosfera je dominantna kao i valer dok se figure nalaze u izmaglici i drugom planu, iako deluje da su glavni motiv njihova pozicija ipak skriva njihovo pravo značenje.

Da li Ulrika Mokdad, kao Sigmund Frojd, u čovekovoj psihološkoj strukturi razlikuje tri činioca. Uz pojmove nesvesnog, cenzura, represija, sublimacija i hipoteza o ulozi seksualnosti u ljudskom životu, čine okvir njenog gledišta. S jedne strane centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti, s druge izvor moralnih propisa i uputstava. U toj situaciji, ego traži način da ove različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne, a odbacuje druge.

Tenziju, nervozu, izrazit emotivni naboj, potisnut ili ispoljeni bes, Tamara Jelača ispoljava multiplikacijom motiva „Ustaˮ. Njeno delo je zasnovano na ideji koja dolazi kao proizvod ponovnog razmišljanja o stvarima koje je svakodnevno okružuju. To može biti naslov u novinama, TV vestima, knjigama, muzici ili razgovoru sa prijateljima. Ali radi se i o onome što je zaokuplja iznutra – njenim ličnim osećanjima i iskustvima. Kao tekstilni umetnik, Tamara oseća da tekstilni materijali i niti daju njenom radu potrebnu teksturu i punoću izraza.

S druge strane, efektno predivo i zlatna nit Dušanki Botunjac daje priliku da ponovo doživi temu. Vez je za umetnicu neka vrsta meditacije.

Tapiserija Ivane Kosanović ističe žensko telo kao centralnu instancu koja vrši aluziju na biološki determinisan normativ sagledavan kroz kulturne vrednosti društva. Objektivizovanjem subjekta, Ivy upućuje na problematiku implementacije sopstvenog identiteta u savremenom društvu, projektujući unutrašnje stanje na divergentan način – od projekcije sopstvenih očekivanja, ka projekcijama očekivanja društva.

I kao ličnost i kao umetnica, Milica Mrđa Kuzmanov bila je žena snažnog izraza, u izrazito tradicionalističkoj i umetničkim eksperimentima, posebno onima koje izvode umetnice, nenaklonjenoj sredini. Umetnica koja lažnoj ozbiljnosti, suprotstavlja nekonvencionalne, nekoliko ludističke, svakako prevratničke, ekscesne, eksperimentalne umetničke prakse. Njena dela beležena su sve intenzivnijim prisustvom performativnih postupaka u kojima otpočinje istraživanje složenih međuodnosa na relaciji: umetnica – umetnost – društvo – mit – stvarnost – svest – podsvest – prošlost – sadašnjost– budućnost… Mahnitom brzinom egzekucije stiže u lavirint „kolektivno nesvesnogˮ.

Duhovnim očima i „zemaljskimˮ rukama Maja Žižakov razrađuje lajtmotiv svoje umetnosti, rajski Vrt i izvor života. Evocira na mir, lepotu i božanski raj, podseća na večni, sveprisutni strah od prolaznosti i smrti, kao i mnoge izazove i iskupljenja.

A umetnik, putnik i posmatrač u Veri Zarić predstavlja svoj doživljaj sveta koji nas okružuje i koji sačinjava našu civilizaciju. I u njemu sva stvorenja Tvorca. Tako prolazna, a tako večna, mala, a u lancu života neohodna. U Verinom stvaralaštvu i sama egzinstencija postaje vrsta putovanja. Kao što putuje poetika ličnog, intimističkog pristupa i izrazitog kolorita Gordane Šijački, u velikom rasponu od mozaika i slikarske priče do tapiserije…

Biti umetnica je velika odgovornost, baš kao i baviti se umetnošću u bilo kojoj njenoj interpretaciji. Kroz svoj izraz one aktivno preoblikuju tradicionalne forme, pre svega kroz upečatljiv tretman teme i materijala. Brišu podelu između tradicionalnog i savremenog, prošlosti i sadašnjosti. Umetnik danas mora biti jedan specifičan izveštač svakodnevice, sposoban da iz svakog, čak i trivijalnog elementa izvuče kreaciju čiji rezultat bi bila njihova neponovljivost, originalnost, uzvišnost, slojevitost, zagonetnost.

Ulaz je slobodan.

Partner programskog luka Heroine je Erste banka.

Foto: Promo