Једна особа плаче: Жене и рат
Изложба „Једна особа плаче: Жене и рат”, у оквиру програмског лука Тврђава мира, биће отворена 18. јуна на платоу испред Културне станице Свилара у 13 часова, а биће отворена до 24. јуна, сваког радног дана од 10 до 20 часова.
„Једна особа плаче: Жене и рат” је међународна путујућа изложба, 35-годишњи лични фото-есеј Марисе Рот, међународно признате слободне фоторепортерке, документаристичке и уметничке фотографкиње, рођене и одрасле у Лос Анђелесу. Била је ангажована у престижним медијским кућама као што је Тhe New York Times са којима је радила широм света. Рот је била део фотографског особља листа The Los Angeles Times, који је освојио Пулицерову награду у категорији Best Spot-News, за извештавање о нередима у Лос Анђелесу 1992. године.
Изложба се бави непосредним и дуготрајним утицајем рата на жене у различитим земљама и културама широм света. Изложба је инспирисана личном породичном трагедијом, која се везује за Нови Сад, с обзиром на то да су њени прабаба, баба и деда погинули у такозваној Новосадској рацији 1942. године. Фотографије су снимане у периоду од преко тридесет година, покривајући више од десет ратних сукоба. Овај глобални фото-есеј бави се непосредним и дуготрајним ефектима рата на жене. Изложба која је обишла свет, први пут је приказана у Музеју толеранције у Лос Анђелесу.
Овако је Мариса описала своја осећања након посете Новом Саду:
„Моја бака ми је оставила упаљено светло. Осећам то у свом срцу, иако је никада нисам упознала. Била је убијена на прагу своје куће у Новом Саду у Југославији, заједно са њеним мужем, мајком и братом, хладног јануарског дана 1942. године, зато што су били Јевреји. Светло се пробијало кроз прозор који је на стаклу имао нежно угравиране цветове мака, на једној страни двокрилних врата која су водила у салон. Његов пар на другим вратима је био неукрашен, очита замена за нешто што је било изгубљено. Овај прозор сам први пут видела у лето 1984. године, на целодневној породичној посети Новом Саду, која је мог оца вратила у кућу у којој је одрастао, први пут након што је напустио Југославију у новембру 1938. године, када је имао 26 година. Иако нисам то ни знала, тридесетогодишња одисеја почела је за мене тог истог дана”.
Догађај је приступачан особама са физичким инвалидитетом.
Фото: Monica Smith