Са друге стране слике
Изложба „Са друге стране слике” савремених уметника Зорана Таировића (Србија), Seada Kazanxhiua (Албанија), Нихада Нина Пушије (Немачка / Босна и Херцеговина) и уметнице Delaine La Bas (Велика Британија) биће отворена 10. новембра у Културној станици Свилара и Српском народном позоришту и трајаће до 6. децембра.
Стручно вођење кроз изложбу биће одржано 12. новембра од 16 до 17 часова у холу Српског народног позоришта.
Разговор са уметницима и ауторима текста у каталогу биће уприличен 12. новембра од 18 до 19 часова у Културној станици Свилара.
Изложба се фокусира на истраживачки простор „иза сликеˮ, с тежњом да концепције и стваралачке процесе прикаже изнутра, из саме уметничке праксе и визуелног језика ових стваралаца, чије радове повезује деколонизацијски и критички приступ институцији уметности.
Простор „иза сликеˮ који настаје пре појавног дела уметника, често и остаје скривен. Због тога је на овој изложби нагласак управо на том простору у делима значајних представника и значајне представнице прогресивне ромске културе и савремене уметничке сфере, у оквиру којих се изнедрило њихово стваралаштво и изоштрио критички приступ. Иза приказаних дела стоје вишедеценијски рад и посвећеност истраживачком приступу који је произашао из њихових сопствених заједница и спознајних сфера, у којима и са којима уметници живе и раде. У прилог томе, простор „иза сликеˮ имплицира, како то у пратећем каталогу пише Зоран Таировић, у свом готово манифестном исказу Активирани сигнал иза слике, реакцију на две кључне речи: прва је невидљивост, а друга је страдање.
Опус „Тарот, Велика аркана” састоји се од двадесет и два призора која је Зоран Таировић насликао усудивши се да поврати симболички и алегоријски језик који је постојао пре него што се текући европоцентрични поредак усталио. Шта се налази иза европоцентричне представе и како се изборити за њену ревизију, за другачији концептуални простор и симболичке формације, пита се Таировић, указујући на то да уметникова снага лежи у чину апропријације, коју и сам врши у настојању да ромском стваралаштву врати оно што му је одузето. Поред тога, Зоранов филм „Шангајски монодром” настао је из представе која се одвијала на улицама Шангаја, укључујући житеље овога новосадског насеља кроз интеракцију са уметницима и глумцима. Пројекција филма се одвија свакодневно у оквиру изложбе „Са друге стране слике” у Културној станици Свилара.
С друге стране, „Гнезда” доносе причу о интервенцији коју је на фасади музеја Фридерицианум, у склопу Documente 15 у Каселу, извео уметник Sead Kazanxhiu. Иако се Сеадова предимензионирана ластавичија гнезда могу доживети као једноставна уметничка метафора, она јесу више од тога, јер проблематизују институционалну дискриминацију, док наглашавају гостопримство, нераскидиво повезано са ромским извором.
Уметница Delaine Le Bas позива нас да се чувамо лингвистичког инжењеринга, наглашавајући интерсекционални приступ, који је усвојила истражујући одговоре кроз визуелне форме протеста, иронију и афирмацију лингвистичких и визуелних идиома. Језик је кључна преокупација ове уметнице, колико ради сопственог идентитета, толико и због Брегзита и пандемије, у којима Delaine види повод за заоштравања у тактикама подела и искључивања, при чему се језик користи како би нас закључао и искључио.
По доласку у Немачку из родног Сарајева, Нихад Нино Пушија је деценијама пратио избегличке судбине Рома, како у Берлину тако и у бившој Југославији. Тада су махом настали дирљиви портрети људи са статусом „толерисаногˮ у Немачкој и фотографије избегличког смештаја, гетоизације, ромских насеља у западној Европи и депортације Рома у несигурну будућност.
У целини, изложба „Са друге стране слике” тежи да изгради толико потребан простор рефлексије и представи конверзацију између самих стваралаца, уметника, кустоса и аутора текстова у каталогу, у нади да ће отворени простор послужити као солидна основа за другачија уметничка и мисаона стремљења. У оквиру изложбе се одржавају и разговори о уметничким радовима, укључујући и стручна вођења са ауторкама и ауторима писцима текстова у каталогу попут Сузане Милевске, Matthiasa Reichelta и Christine Eyene, као и са кустосом Владаном Јеремићем.
Фото: Нихад Нино Пушија, “Queen Kenny with two go-go dancers, Black Gay Night at SO36”, Берлин-Креузберг, 1996.