Природа будућности / ЕкОтисак

Изложба „Природа будућности” биће реализована у оквиру пројекта „ЕкОтисак” у Ректорату Универзитета у Новом Саду, од 20. јула до 7. августа, као део програмског лука Дунавско море.

Пре тачно 50 година, јуна 1972. године, у Стокхолму је одржана прва конференција Уједињених нација посвећена човековом окружењу, на којој је усвојено 26 принципа заштите животне средине. 50 година касније, температура је порасла више у односу на било којих других 50 година у последњих десет миленијума. Концентрација угљен-диоксида у атмосфери је повећана за једну трећину и троши се пет пута више енергије. Лјуди има више него дупло више, но изумрло је око 60% свих животиња, уз више од половине уништених коралних гребена.

Прилично поражавајуће, зар не, но можда је ипак важније да нам буде угодно – мекано, топло/хладно и удобно, па докле трајало… Проблем је, међутим, што ипак неће трајати ако наставимо оваквим темпом јер у климатску рачуницу морамо да укалкулишемо експоненцијалне и међусобно испреплетане утицаје разноврсних дешавања у природи.

Климатска криза је дубока, свепрожимајућа и изразито херметична. Комплексна повратна спрега процеса, узрока и последица изазива недоумице и оклевање, иако је очигледно да (ре)акција мора да буде тренутна, као и да поприми глобални, универзални карактер. У свету толико подељеном (не)видљивим линијама раздвајања, готово је извесно да се то неће десити. Или се неће десити на време.

Какве су нам алтернативе? Сасвим директно, науком поцртане но прилично стидљиво или сведено саопштаване поруке говоре да људској цивилизацији прети колапс пре краја овог века. Звучи сурово, но ја који ово пишем и ви који ово читате тада готово извесно нећемо бити живи. Наша деца и њихова деца, међутим, суочиће се са потенцијалним првим таласом изумирања наше врсте. Нјихове могућности за адаптацију ће бити драстично сведене иако је простор деловања већ сада радикално сужен.

Иако ова предвиђања свакако не делују охрабрујуће, још увек постоји могућност избора. У спектру лоших и лошијих сценарија можда би вредело да се подсетимо шта то значи бити човек, хомо у односу на све друге врсте, и шта значи хумано, хуманистички, хуманитарно. Иако лингвистички нетачно, могући синоним и обједињујући чинилац могло би бити солидарно, оно које нас уједињује, даје подршку и оснажује! Под капом солидарности многе велике невоље су савладане мада се човечанство никада пре није суочило са толико разорним и комплексним противником какве су климатске промене.

Оно што је свакако кључно, па и критично, јесте наоружавање глобалне заједнице нечим што би се могло назвати климатском писменошћу, као сетом неопходних знања и вештина за разумевање феномена климатских промена, манифестација које их прате и могућих мера прилагођавања или избегавања последица. У ту сврху је Центар за промоцију науке, са својим новосадским партнерима и уз подршку Фондације Нови Сад 2022, успоставио пројекат ЕкОтисак, као интердисциплинарни простор посвећен научним, уметничким и образовним праксама и знањима. Циљ нам је да понудимо једну алтернативну, углавном занемарену перспективу која може пружити додатну снагу или мотивацију да прихватимо реалност и да се ухватимо укоштац са оним што смо створили. Да више будемо људи, како би неко рекао, а мање пуки посматрачи сопствене судбине.

Добривоје Лале Ерић

Селектор програма art+science ЕкОтисак

Пројекти који ће бити представљени на изложби су:

Аеросонар

Аеросонар је просторна аудио инсталација која загађење ваздуха приказује у изложбеном простору кроз музичку композицију. Самим присуством посетилаца у простору инсталације и променама услова мења се и музичка композиција, чиме они постају свесни тог утицаја.

Ауторке: Ана Тодосијевић, Ана Анастасов, Марија Шумарац

Сарадници на пројекту: Александар Килибарда (развој софтвера), Бојан Кениг (развој научног концепта рада)

Анатомија Фатберга

Узимајући Фатберг као метафору нове вештачки створене интелигенције, рад представља онлајн игру на срећу у којој је једини победник сам Фатберг. Кликом на дугме “пуштање воде”, Фатберг храни наша дигитална база података: комбиновањем података о квалитету отпадних вода и података из Републичког завода за статистику.

Ауторке: Сања Анђелковић, Стефана Јанићијевић, Андреа Палашти, Јована Пешић

Сарадници на пројекту: Срђан Бајић, архитекта и дизајнер, Павле Раковић, аналитичар података и јуниор програмер језика пyтхон, Лука Лопичић и Вања Новаковић, развој апликације и веб дизајн, Наташа Ђокић, стручњакиња за заштиту животне средине, Двопер, Тхе Данубе Трансформатион Агенцy фор Агенцy: Александра Фрухсторфер, Лена Виолета Лајтнер, Еге Кекел, Солмаз Фарханг

Woodiana.today

Woodiana.today је експериментална онлајн служба за предвиђање, развијена како би спасила будућност Дунава путем спекулативне фабулације. Woodiana.today располаже са прегршт научних података о води, али их интерпретира кроз дијалог са осталим посредницима: економијом, политиком, уметношћу, теоријом, AI технологијом, историјом, спекулативном фикцијом. Да бисмо заиста разумели како Woodiana.today прави прогнозе, морамо да уђемо у њен свет, морамо да уронимо у реку, тражимо њене путање и консултујемо слатководне биологе, екологе и научнике који се баве подацима.

Danube Transformation Agency for Agency, Јована Пешић, Сања Анђелковић

Сарадници на пројекту: др Маја Раковић и др Стоимир Коларевић, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Одељење за хидроекологију и заштиту вода, Универзитет у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију, Елен Маслија-Гилкаров и Адам Ковач, ICPDR, Беч, Аустрија, др Сања Бијеловић, Институт за јавно здравље Војводине, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија, Градска управа за заштиту животне средине, Нови Сад, Србија, Аљоша Танасковић, Градски завод за јавно здравље, Београд, Лука Вујичић, аналитичар података, Лука Лопичић и Вања Новаковић, развој апликације и веб дизајн.

Скривени живот корисника Амазона

Инсталација Жуане Мољ, заснована на анализи претраживања, суочава нас са еколошким отиском куповине књиге преко сајта амазон.цом. Овај рад баца светло на Амазонову често занемаривану, али агресивну експлоатацију његових корисника, која је уграђена у срж пословних стратегија такозваних интернет компанија.

Шкољке

У природи, шкољке су детектори загађивача; служе као сићушни системи за филтрирање.

„Шкољке“ су колекција кинетичких звучних скулптура које податке са сензора квалитета воде претварају у звукове и кретање. Свака „шкољка“ је направљена од рециклиране отпадне пластике и садржи звучник. Микротонални звучни пејзаж који се континуирано развија покреће шкољку на суптилно отварање и затварање, попут оног у реалном свету.

„Шкољке“ позивају публику да уочи везе између медијске уметности, сонификације података и одрживости животне средине.

Пројекат је осмислио и продуцирао Марко Бароти. Развој софтвера: Пим Борел.

Вијугава Река

„Вијугава Река“ је аудио-визуелна инсталација састављена од у реалном времену алгоритамски генерисаних визуелних приказа и музике коју је компоновала вештачка интелигенција. Ово дигитално уметничко дело чини промене видљивим стварањем јединствене свести о времену. Протежући се на више екрана, дело реинтерпретира променљиво понашање река визуализујући и сонификујући њихов утицај на површину земље.

Фото:Onformative