Представе / Отварање Калеидоскопа културе
У Калеидоскопу културе, позориште, као комбинација извођачке и визуелне уметности, комуницира са публиком на потпуно новим и несвакидашњим локацијама за театар, што важним друштвеним темама којим се бави даје потпуно нову визуру.
Представе које ћемо гледати у оквиру отварања програмског лука Калеидоскоп културе, на театар бини у Дистрикту од 1. до 4. септембра су:
Перформанс „Непоуздани приповедач” / 1. септембар у 20 часова
Телесност високе интелигенције коју поседује Сатоши Кудо одражава историјска искуства живљења. Перформанс где се публика суочава с Кудовом чистом присутношћу, досеже хоризонт и позива на саморефлексију скривене дубине и лепоте. Комад огољује шаманизам унутар тела и суочавање с другом суштином и другом страном себе. А тело се креће напред-назад у крајолику звука, будећи сензацију убрзаног снимка протока времена изражену кроз уметност плеса. Биће ту неких састојака попут Кудове теорије кретања „Motion Qualia” која повезује сопствени инстинкт као рефлекс кроз однос са гравитацијом и можданом активношћу. А његово дуго истраживање скулптуралног облика говори властитим језиком у кореографији где чак и згуснути дах доноси снагу тишине. Израз предлаже начин да се време схвати као ток круга уместо концепта црног или белог. Кудо верује да је свест о истини у невидљивом кључ живљења.
Кореографија и извођење: Сатоши Кудо
Плесна представа „СОФИА” / 1. септембра у 21 час
Представа поставља питање о људском уму и његовом наизглед смањеном капацитету да препозна чињеницу да саботира сопствену будућност. Заснован на преиспитивању идеја о људима и њиховој повезаности са оним што их технолошки и органски окружује, Felix Ландерер се поиграва идејом о признатом људском каталогу кретања и повезаности. Идеје о томе чему се можемо прилагодити, шта нам припада а шта не, одређују параметре за његов приступ овој теми.
Перформанс „Неусамљено осамљен соло на вези” / 2. септембар у 20 часова
Од самог почетка епидемије Ковид19 у Србији, бивајући у контакту са пријатељима и сарадницима, разни „материјали” су настајали и гомилали се као производ узајамног односа бриге и неге. Они су плес претворили у лебдење, део су кореографске структуре и делују као таласи. По форми, он је соло плесни перформанс, а у суштини, он је покушај медитације. „Неусамљено осамљен соло на вези” је у вези са просторима, телима, осећањима и мислима кроз покрет и звук.
Концепт, извођење, звук: Јелена Алемпијевић
Пројекција: Жељка Јаковљевић
Костим: Наташа Вранешевић
Представа „Парте Парте” / 2. септембра
„Парте Парте” је плесни дует који сагледава простор који се раствара и успоставља између два света, оног кога доживљавамо овде и оног који је обликовао нас и наша тела мимо наше предострожност и свести.
Перформанс „Тачка нестајања” / 3. септембар у 20 часова
Раскомадано и непотпуно на ивицама живота, чини се да је тело истовремено и циљ који се достиже и недостижно одредиште. У „Тачки нестајања“, хуманоидно биће се буди из дубина мучног сећања или ванземаљске будућности. Да ли је ово научна фантастика или је ноћна мора постала стварност? Сцена је претворена у огледало постојања, кроз које се изобличују најдубљи страхови, са сликама извученим из самог људског стања.
Концепт: Константин Скурлис, Дафин Антониадоу и Александрос Вардаксоглу
Кореографија: Дафин Антониадоу и Александрос Вардаксоглу
Музика: Константин Скурлис и Стефан Рихтер
Продукција: Фондација Onassis Stegi
Представа „Метрономија” / 3. септембра
Кореографкиња: Тамара Гвозденовић
Градимо нашу заједничку будућност разматрајући контрасте: Конструкција против деконструкције, паралела, гужва наспрам усамљености, између, негативан простор, сенка, смена тела, промена простора, промена перцепције и перспективе.
Плесни комад „Ствари се крећу, али ништа не говоре“ / 4. септембар у 21 час
„Ствари се крећу, али ништа не говоре“ је плесни комад заснован на идејама трајности и упорности, који изводи екипа плесачица. Звучно језгро за комад садржи појачане звукове које производе плесачице на сцени. Комад се ослања на процесе трансформације и понављања који се налазе у природи, али истовремено избегава сваки покушај фигуративног представљања ових појава. „Ствари се крећу, али ништа не говоре“ је дугометражно кореографско дело које је радикално укорењено у реалном времену, у присуству уживо самих жена. То су у једнакој мери отпорна и упорна тела, то су тела подвргнута непредвидивим, разноликим, интензивним силама. То су женска тела која се ослањају на заједничко наслеђе отпорности и присутности у овом турбулентном свету.
Идеја и кореографија: Полиана Лима
Балетска представа „Ла Ла Ла” / 4. септембра у 21 час
Кореографкиња: Саша Евтимова
Музика у нама буди осећања, сећања, чежње, снове, носталгију, сентименталну чежњу за срећом, за временом у коме смо живели и људима са којима смо делили та сећања. Нико не може да оживи ни време, ни сећање, ни успомене, као једна добра стара музичка трака.
Фото: Промо